Инфо

14. јул 2022.14. јул 2022.
Фото: Зоран Дабић

Фото: Зоран Дабић

ШАПЧАНИ ДОЖИВЕЛИ „СРАЧНИ УДАР“

Осамдесете у срцу

Неким чудним путевима, а сви су чудни на свој начин, Шабац је у петак, 01. јула, ушао у временску капсулу и вратио се у осамдесете. На једној од две локације, одакле је кренуло путовање, на Старом граду у Мокамбу, Шапчани су имали прилику да доживе „Срчани удар“, бенд из Канаде, који је на мини турнеји по Србији. С обзиром на жесток звук и невероватну енергију којом зраче на концертима, зову их и „Вукови са Онтарија“ и „Ураган дијаспоре“.

Први Пут у Шапцу
Бенд је 2005. године основао Шапчанин Дејан Ђурковић Енглез - гитариста, композитор, продуцент и текстописац. Од тада до данас, „Срчани удар“ је учествовао на стотинама манифестација, фестивала и солистичких концерата широм дијаспоре.

ШАБАЦ ЈЕ АМЕРИЧКИ НЕШВИЛ
„Шабац има посебну културу и традицију. Подсећа ме на амерички Нешвил, који је мека кантри музике. Чуо сам да је имао први џез и народни оркестар у Србији. Нисам изненађен, то се осети када човек уђе у град.“
Бобан Витас


- Нас неколико музичара почели смо да свирамо необавезно и тражили певача, а пошто је избор био танак, предложио сам Алена Исламовића. Били смо почетници, шансе су биле мале, али када сам му послaо демо снимак албума, свидело му се то што је чуо и дошао је у Канаду да снимимо албум.
Албум „Мртво хладно“ доживео је велики успех, више у Босни и Хрватској него у Србији, а посебно су се издвојили хитови “30 квадрата” и “Херој и капија”. Неколико година касније, бенд је обновио сарадњу са Аленом, који је гостовао на синглу “Срчаног удара” са песмама “Хероин” и “На пола копља”.
Године 2018. „Срчани удар“ снимио је песму “Hello No“ на енглеском језику која је ушла у ужи избор на такмичењу за химну канадског хокеја - “Hockey Night in Canada”. Касније су је обрадили и посветили Нолету Ђоковићу. Назвали су је „Трофеј од папира“. Нису га контактирали, јер нису желели да се намећу.

- Дуго смо радили турнеје по Америци и Канади, где сви знају за нас. У Србији је последњи албум промовисан на локалним радио станицама, а највише на Радију 202, где је од 18 са албума на топ листи било 11 наших песама, што нам је отворило сарадњу са афимисаним музичарима.

Фото: Зоран Дабић


Поред Алена Исламовића, бенд је сарађивао са Златаном Ћехићем Ћехом на песми “Још Мало Ватре и Дима“ и “Дивља Merry“, Данијелом Поповићем на новој рок верзији евровизијског хита “Џули“, Аленом Славицом на синглу “Нијеми Филм“, Тонијем Јанковићем, првим певачем Дивљих Јагода на синглу “Осјећам Те Ту“ и “Човјек из Огледала“, Освајачима на песми “Између Јаве и Сна“, Жанилом Татајем Жаком (еx Дивље Јагоде) на песми “Кад Те Пукне Пјесма“, Микијем Петковским (СМАК) на обради песме “Сателит“, Тедом Јанијем (продуцент Бијелог Дугмета) и Марком Миливојевићем (ЕКВ) на песми “Хероин“. И многим другим.

Иза себе имају седам албума, а осми, трећи у овом саставу је у пипреми.

- „Вучемо“ на осамдесете, са модернијим звуком. То нам је остало у срцу. Сви смо у том периоду имали рок бендове који су правили ауторске песме.

Жестоки момци меког срца (као и сви аутентични рокери) у садашњој постави су последњих девет година. Поред Енглеза, у саставу бенда су: Слободан Бобан Витас (гитара и вокал), Бранислав Брана Вилић (бас гитара и пратећи вокал) и Васке Брћановић (бубњеви), кога је на првој свирци у Шапцу заменио шабачки бубњар Иван Јокић.

Невидљиве нити
Повезале су их неке невидљиве нити. Бобан и Енглез мимоишли су се ‘86 у Тиограду, где су служили војску. Упознали су се 30 година касније у Канади и сазнали да су били у истој касарни.

- Ваљда је тако требало да буде. Добио сам позив од певача који је певао у раној постави „Срачног удара“ да им отворимо концерт у Торонту. Тог дана је падала ледена киша, било је невреме, али сам дошао са бендом како сам обећао. После месец дана, у петак увече, кад сам се спремао за спавање, Дејан ме је позвао на пробу. Нисам размиљао ни тренутка. Упалио сам ауто и отишао. Тако је кренуло.
Брана је родом из Глине, а служио је војску у Шапцу.

- Свирао сам у Војном орекстру. Оживели смо ресторан у Дому ЈНА, јер смо свирали четири дана у недељи и сваке вечери је било пуно. Носили смо цивилке и ишли у Цепелин да играмо билијар. То је било ‘88 године, када је Дејан отишао у Канаду. Упознали смо се „случајно“, пре девет година.
Живе на 150 километара један од другог и виђају се сваке суботе у студију на пробама. Сви имају заједничку особину – највише воле музику и исти циљ - да се врате у Србију.

30 КВАДРАТА
„Свирао сам једним бендом из Шапца када је клавијатуриста донео ЦД „Мртво хладно“. Свидела ми се концепција песама, другачији аранжмани, а када је наишла песма „30 квадрата“, слушао сам своју животну причу и плакао. Знао сам да морам да упознам човека који је писао ту песму. Тада сам живео у Србији. Дејана сам упознао у Канади, десетак година касније, а данас смо у истом бенду.“
Брана Бас


Дејан нам је поверио да се, иако је тамо пустио корен и остао дуже него што је планирао, никада није помирио са чињеницом да живи тамо.

- Клинци су сви порасли свима, кренули су у свој живот. Сада размишљамо о нама. Вратићемо се сви, барем у то верујемо. Тешко јесте, али то нам је циљ. Овде се живи много мирније, слободније и спорије, што нама, као људима у најбољим годинама, одговара. Ако се сви вратимо, биће нам лакше да се организујемо, каже Брана.

„Вучемо“ на осамдесете, са модернијим звуком. То нам је остало у срцу. Сви смо у том периоду имали рок бендове који су правили ауторске песме


До тада, како је у Краљу Лиру рекао „наш савременик“ Шекспир - Мора се одлазак одавде, као и долазак ту, подносити. Све је то рокенрол.
М.Филиповић

Најновији број

2. фебруар 2023.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa