Фото: Глас Подриња
НАТАЛИЈА ФАКТУЛИНА: СРПСКА СНАЈКА И РУСКА ПРОВОДАЏИЈКА
Најважније је знати шта желиш
Некада су главну улогу у склапању брака играле проводаџије (соче). Родитељи су се питали и бирали адекватног младожењу за будућу младу. Колико је то било успешно знамо понајвише из романа Боре Станковића. Онда је дошла сексуална револуција, шездесете, Вудсток... Тада је било све могуће, али не и реално. Вековима потиснута, моћна женска енергија је експлодирала, феминизам је узео маха. Жене су се избориле за равноправност, почеле су да раде и неретко зарађују више од мушкараца, што им је донело нове изазове као супругама и мајкама. Мушкарци су добили другачије улоге. У овој расподели, многи су остали затечени и збуњени, али не сви.
Наталија Фактулина рођена је у Краснојарску, милионском граду у јужном делу средњег Сибира. Живот је није мазио. Од раног девојаштва, без родитеља, сналазила се и пробијала кроз живот уз братовљеву подршку. По завршеним студијама економије, запослила се као књиговођа, али је посао, бар за Рускињу, недостатан. Тражила је мушкарца коме ће, као и њој, породица бити на првом месту. Руси се нису показали превише брижни и заинтересовани. С обзиром да су мушкарци малобројнији од жена у Русији, лако се одлуче да напусте породично гнездо и одлепршају са другим, млађим моделом, а њихове бивше жене често остану ускраћене за алиментацију.
- Није боље ни у Србији, рекли смо Наталији.
- Знам да има таквих примера, али је боље, верујте ми на реч, одговорила нам је.
Решена да оствари сан о породици, одлучила је да се обрати агенцијама за брачно посредовање. Била је, у најмању руку, разочарана. Јављали су јој се разни мушкарци, али не онакви какве је прижељкивала, стабилни и сигурни. Мотив да оснује сопствену агенцију био је да, пре свега, себи нађе супруга, а онда и да усрећи друге. Основала је агенцију 2007. године.
- Полако сам, годинама, схватала како то функционише. Најпре сам радила локално, у Краснојарску, а потом проширила посао изван Русије. Почела сам да сарађујем са агеницијама из иностранства и једна од њих ми је препоручила мог супруга, који је решио да се ожени Рускињом. Упознали смо се, видела сам да је да је озбиљан и да жели породицу.
Сусрели су се једном у Русији, потом су комуницирали преко интернета и, неколико месеци касније, Наталија је постала шабачка снајка. У почетку јој није било лако, али се навикла. Сада је одушевљена Србијом и њеним гостопримством, људима који помажу своју породицу и када деца више нису деца, љубављу коју имају за Русију. Овде је већ седам година, има троје деце и агенцију за посредовање брака. Оно што је било добро за њу, може да буде добро и за неког другог. Каже да је срећна када може да усрећи друге.
- Сарађујем са агенцијама из Русије и Европе. Најчешће спајам Рускиње са Србима, а Српкиње са Европљанима, или Србима из дијаспоре. У последње време сарађујем са агенцијом из Њујорка за Српкиње које желе тамо да живе, уколико нађу сродну душу.
Наталија каже да људи имају разна очекивања, реална и нереална. Неки знају шта желе, неки не. За 15 година колико ради овај посао, научила је да прочита људе и одбије оне који имају нерелне захтеве.
- Замислите да ме зову мушкарци који имају преко 50, чак и 60 година и траже девојку за брак која је неудата, има мање од 40 година, без деце. Шта да им кажем? Зашто нису мислили на време? Зашто су дозволили да живот протрчи испред њих? Све има своје време. Ја немам чаробни штапић.
На питање зашто Срби воле Рускиње одговара да су њене сунароткиње пожртвоване и да им је породица на првом месту
- У стању смо све да оставимо због правог мушкарца и породице, каже Наталија и додаје да је битно и то што смо исте вере и сличног менталитета.
Оштро реагује на злураде примедбе да је у питању трговина, или куповина жена.
- Не разумем о чему ти људи причају? Ја посредујем у склапању брака. Проверавам личну карту и пасош. Не плаћа се жена, него услуге мојој агенцији. То је битна разлика.
Некада су Рускиње жељно ишчекивале ђувегије из Србије. Данас је обрнуто, бар код Наталије. Важно је да жена дође и види да ли јој, осим мушкарца, одговара земља у којој планира да живи.
- Нама је важно да мушкарац има своју некретнину, да живи одвојено од родитеља. Не иду две жене на један шпорет. Битно нам је да је мушкарац сигуран по питању породице и стабилан по питању финансија. Када ми клијент каже да прима минималну месечну зараду, ја га питам како планира да финансира породицу када не може ни себе да издржава?
Углавном не ради са младима зато што нису озбиљни и не знају шта желе, али има изузетака.
- Недавно су ми дошла два брата која живе у Бечу, млади и лепи, ништа има Бог није остао дужан. Одлучили су да се ожене преко моје агенције и радимо на томе.
У потрази за бољом половином, Наталију зову мушкарци који имају до 70 година. Једног (68) је недавно збринула.
- Био је удовац, озбиљан и ситуиран. Нашла сам му жену зато што је имао реална очекивања, што није увек случај. Контактирао ме је мушкарац од 65 година који је тражио младу жену да му рађа децу. Рекао ми је да има америчку пензију и стан у Београду. Одговорила сам му да не могу да му помогнем.
Сваког месеца Наталија посредује у склапању три до четири брака.
- Уда се око 80% девојака које ми се обрате за посредовање. Наравно да има и таквих које нису нашле заједнички језик са мојим клијентима. Нема стопроцентне гаранције.
Радо прича о браку за који каже да је Бог био посредник. Јулија је Рускиња која је дошла из Јекатеринбурга у српско село код Деспотовца. Све је оставила због будуће породице. Удала се за разведеног човека са четворо деце. Знала је да не може да има децу, а највише од свега је желела породицу.
- Сви су се чудили у селу, у почетку, а данас је обожавају. Она ради у башти и око животиња, ништа јој није тешко. Децу гаји као да им је рођена мајка. То је право чудо.
Чули смо разне приче о од ове симпатичне Рускиње. На пример, да је мушкарац од 45 година, успешан пословни човек из Београда, дошао код ње да му посредује у тражењу невесте. Имао је дугу везу, али га је девојка оставила јер није хтела обавезе, децу.
- Мени то није јасно, али добро, свако зна своје. Важно је да човек, било мушкарац или жена, зна шта хоће. И да зна на време, јер живот је кратак. И не треба гледати само споља, него и душу човекову, поручује Наталија.
Наталија Фактулина рођена је у Краснојарску, милионском граду у јужном делу средњег Сибира. Живот је није мазио. Од раног девојаштва, без родитеља, сналазила се и пробијала кроз живот уз братовљеву подршку. По завршеним студијама економије, запослила се као књиговођа, али је посао, бар за Рускињу, недостатан. Тражила је мушкарца коме ће, као и њој, породица бити на првом месту. Руси се нису показали превише брижни и заинтересовани. С обзиром да су мушкарци малобројнији од жена у Русији, лако се одлуче да напусте породично гнездо и одлепршају са другим, млађим моделом, а њихове бивше жене често остану ускраћене за алиментацију.
- Није боље ни у Србији, рекли смо Наталији.
- Знам да има таквих примера, али је боље, верујте ми на реч, одговорила нам је.
Решена да оствари сан о породици, одлучила је да се обрати агенцијама за брачно посредовање. Била је, у најмању руку, разочарана. Јављали су јој се разни мушкарци, али не онакви какве је прижељкивала, стабилни и сигурни. Мотив да оснује сопствену агенцију био је да, пре свега, себи нађе супруга, а онда и да усрећи друге. Основала је агенцију 2007. године.
- Полако сам, годинама, схватала како то функционише. Најпре сам радила локално, у Краснојарску, а потом проширила посао изван Русије. Почела сам да сарађујем са агеницијама из иностранства и једна од њих ми је препоручила мог супруга, који је решио да се ожени Рускињом. Упознали смо се, видела сам да је да је озбиљан и да жели породицу.
Сусрели су се једном у Русији, потом су комуницирали преко интернета и, неколико месеци касније, Наталија је постала шабачка снајка. У почетку јој није било лако, али се навикла. Сада је одушевљена Србијом и њеним гостопримством, људима који помажу своју породицу и када деца више нису деца, љубављу коју имају за Русију. Овде је већ седам година, има троје деце и агенцију за посредовање брака. Оно што је било добро за њу, може да буде добро и за неког другог. Каже да је срећна када може да усрећи друге.
- Сарађујем са агенцијама из Русије и Европе. Најчешће спајам Рускиње са Србима, а Српкиње са Европљанима, или Србима из дијаспоре. У последње време сарађујем са агенцијом из Њујорка за Српкиње које желе тамо да живе, уколико нађу сродну душу.
Наталија каже да људи имају разна очекивања, реална и нереална. Неки знају шта желе, неки не. За 15 година колико ради овај посао, научила је да прочита људе и одбије оне који имају нерелне захтеве.
- Замислите да ме зову мушкарци који имају преко 50, чак и 60 година и траже девојку за брак која је неудата, има мање од 40 година, без деце. Шта да им кажем? Зашто нису мислили на време? Зашто су дозволили да живот протрчи испред њих? Све има своје време. Ја немам чаробни штапић.
На питање зашто Срби воле Рускиње одговара да су њене сунароткиње пожртвоване и да им је породица на првом месту
- У стању смо све да оставимо због правог мушкарца и породице, каже Наталија и додаје да је битно и то што смо исте вере и сличног менталитета.
Оштро реагује на злураде примедбе да је у питању трговина, или куповина жена.
- Не разумем о чему ти људи причају? Ја посредујем у склапању брака. Проверавам личну карту и пасош. Не плаћа се жена, него услуге мојој агенцији. То је битна разлика.
Некада су Рускиње жељно ишчекивале ђувегије из Србије. Данас је обрнуто, бар код Наталије. Важно је да жена дође и види да ли јој, осим мушкарца, одговара земља у којој планира да живи.
- Нама је важно да мушкарац има своју некретнину, да живи одвојено од родитеља. Не иду две жене на један шпорет. Битно нам је да је мушкарац сигуран по питању породице и стабилан по питању финансија. Када ми клијент каже да прима минималну месечну зараду, ја га питам како планира да финансира породицу када не може ни себе да издржава?
Углавном не ради са младима зато што нису озбиљни и не знају шта желе, али има изузетака.
- Недавно су ми дошла два брата која живе у Бечу, млади и лепи, ништа има Бог није остао дужан. Одлучили су да се ожене преко моје агенције и радимо на томе.
У потрази за бољом половином, Наталију зову мушкарци који имају до 70 година. Једног (68) је недавно збринула.
- Био је удовац, озбиљан и ситуиран. Нашла сам му жену зато што је имао реална очекивања, што није увек случај. Контактирао ме је мушкарац од 65 година који је тражио младу жену да му рађа децу. Рекао ми је да има америчку пензију и стан у Београду. Одговорила сам му да не могу да му помогнем.
Сваког месеца Наталија посредује у склапању три до четири брака.
- Уда се око 80% девојака које ми се обрате за посредовање. Наравно да има и таквих које нису нашле заједнички језик са мојим клијентима. Нема стопроцентне гаранције.
Радо прича о браку за који каже да је Бог био посредник. Јулија је Рускиња која је дошла из Јекатеринбурга у српско село код Деспотовца. Све је оставила због будуће породице. Удала се за разведеног човека са четворо деце. Знала је да не може да има децу, а највише од свега је желела породицу.
- Сви су се чудили у селу, у почетку, а данас је обожавају. Она ради у башти и око животиња, ништа јој није тешко. Децу гаји као да им је рођена мајка. То је право чудо.
Чули смо разне приче о од ове симпатичне Рускиње. На пример, да је мушкарац од 45 година, успешан пословни човек из Београда, дошао код ње да му посредује у тражењу невесте. Имао је дугу везу, али га је девојка оставила јер није хтела обавезе, децу.
- Мени то није јасно, али добро, свако зна своје. Важно је да човек, било мушкарац или жена, зна шта хоће. И да зна на време, јер живот је кратак. И не треба гледати само споља, него и душу човекову, поручује Наталија.
М.Ф.
Најновији број
31. октобар 2024.