Храброст је срце слободе

У августу 1914. године, српски јунаци однели су победу над знатно надмоћнијом аустро-угарском војском. Била је то прва победа савезника у Великом рату, а „мали народ великог срца“ задивио је свет својом храброшћу и истрајношћу, показавши како се брани огњиште. Један од вечно задивљених био је др Арчибалд Рајс, који се из мирне Швајцарске преселио у послератну Србију и оставио аманет да му се срце сахрани на Кајмакчалану. Управо је њему био посвећен 13. Церски марш под слоганом „Чујте Срби“.

У колони је била дама тамне пути из Централноафричке Републике, која живи у Србији. Чула је од свог учитеља српског језика за Церски марш, одлучила да учествује и стигла до Текериша.

У организацији Удружења грађана Церски марш, учесници једне од највећих родољубивих организација у Србији, окупили су се у 07.00 на Тргу шабачких жртава, одакле су отишли у Саборни храм на молитву и благослов, а потом пешке до Спомен-комплекса на Церу.

- Овогодишњи Церски марш вратио је стару славу коју је имао пре ситуације у вези са короном. Дан је био изузетан, енергија се осећала на сваком кораку, а и време нас је послужило. Око 2.000, углавном, младих људи препешачило је пут од Шапца до Спомен-комплекса на Текеришу, каже Божидар Катић, председник Удружења Церски марш.

Фото: "Глас Подриња"

ДОСТОЈАНСТВЕНА СРБИЈА
Тања Димитрић Мијаиловић, уредница Дописништва РТС-а у Шапцу до ове године Церски марш пратила је као новинар, а овај пут као учесник, што је била њена дугогодиња жеља.
- Ове године сам одлучила да Церски марш доживим на свој начин и заиста је испунио сва моја очекивања. Нисам размишљала превише о кондицији зато што смо и супруг и ја спортски активни и свесни да смо у кондицији. Уосталом, било нам је најважније да учествујемо, нисмо размишљали да ли ћемо стићи до Текериша. А стигли смо зато што је у том ходу присутна снажна енергија и велика жеља свих учесника, која се преноси са једних на друге. Свима бих саветовала да покушају и не мисле о исходу, јер та колона носи, даје снагу, инспирацију... То је колона достојанствених људи у којој нисам доживела ниједну непријатност, нити сам чула иједну псовку, нисам видела ниједног пијаног човека, него достојанствен, млад свет, честиту, васпитану Србију. Захвална сам на томе што сам вратила веру да у овом свету постоје млади људи који ће наставити српску традицију и културу. Сви ми, из ових крајева, потомци смо церских јунака и то не смемо да заборавимо.

По доласку на Цер, учесници су се окрепили војничким пасуљем у дворишту ОШ „Степа Степановић“.
Носилац Церске споменице ове године је Миодраг Мајић, судија и писац, бивши председник Чивијашке републике и вишеструки учесник Церског марша.
- За мене је ово велика част и обавеза, заправо, позив да преиспитам и себе и да се сви заједно запитамо колико смо достојни свих ових људи који су због нас страдали.
Наши преци су знали да је храброст срце слободе и то доказали. Слава њиховим сенима и вечни спомен.