XVI Српски симпозијум о хидрогеологији
Наставак традиције
Велики је значај XVI Симпозијума услед статуса и угрожености коришћења подземних вода у XXI веку, улоге у истраживању и коришћењу геотермалних извора енергије, водоснабдевања, развоја бањских и велнес центара. Најављено је учешће гостију по позиву, представника надлежних министарстава и других државних органа и институција. Учесници су дошли из Републике Српске, Босне и Херцеговине, Хрватске, Републике Северне Македоније, Црне Горе и домаћина, Србије
Поводом обележавања великог јубилеја - 125. година хидрогеологије у Србији, у среду 28. септембра 2022. године, на Златибору је одржана Свечана академија, којој је присуствовaо велики број еминентних стручњака и гостију из Србије и земаља из окружења.
У наставку програма обележавања јубилеја од четвртка 29. септембра до недеље 02. октобра 2022. године реализован је “XVI Српски симпозијум о хидрогеологији са међународним учешћем”.
Симпозијум наставља традицију најзначајнијег скупа у хидрогеолошкој струци и науци у Србији и региону, који се пет деценија са успехом одржава. Организатор је Департман за хидрогеологију Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, у сарадњи са Српским геолошким друштвом, Српском геотермалном асоцијацијом, Националним комитетом за Србију Интернационалне асоцијације хидрогеолога и Савезом инжењера и техничара Србије.
Велики је значај XVI Симпозијума услед статуса и угрожености коришћења подземних вода у XXI веку, улоге у истраживању и коришћењу геотермалних извора енергије, водоснабдевања, развоја бањских и велнес центара. Најављено је учешће гостију по позиву, представника надлежних министарстава и других државних органа и институција. Учесници су дошли из Републике Српске, Босне и Херцеговине, Хрватске, Републике Северне Македоније, Црне Горе и домаћина, Србије.
Развој хидрогеологије у Србији започиње крајем 19. века са Светоликом Радовановићем, Јованом Жујевићем и Јованом Цвијићем који се сматрају пионирима у овој области и са којима почиње развој савремене хидрогеологије.
По речима председника Српске геотермалне асоцијације, проф. др Дејана Миленића, наше подземне воде су међу најквалитетнијим водама у Европи. Србија обилује термалним минералним водама, а поседујемо највише бањских места у односу на број становника у Европи. Богатство Србије огледа се и у обиљу геотермалне енергије.Последњих десетак година на Златибору је реализовано много пројеката, почев од пројекта за водоснабдевање и бројних изворишта, а туристичко насеље користи геотермалну енергију, па је Златибор са разлогом постао место препознатљиво по експлоатацији геотермалних ресурса.
Предавања су одржали проф.др Зоран Стевановић и проф. др Душан Поломчић, након чега су додељене свечане повеље заслужним институцијама које су у протеклoм периоду дале допринос развоју српске хидрогеологије.
Догађају су присуствовали и Милан Дамњановић председник општине Богатић, Горан Зарић председник општине Владимирци, као и начелник Мачванског управног округа Владан Красавац.
У наставку програма обележавања јубилеја од четвртка 29. септембра до недеље 02. октобра 2022. године реализован је “XVI Српски симпозијум о хидрогеологији са међународним учешћем”.
Симпозијум наставља традицију најзначајнијег скупа у хидрогеолошкој струци и науци у Србији и региону, који се пет деценија са успехом одржава. Организатор је Департман за хидрогеологију Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду, у сарадњи са Српским геолошким друштвом, Српском геотермалном асоцијацијом, Националним комитетом за Србију Интернационалне асоцијације хидрогеолога и Савезом инжењера и техничара Србије.
Велики је значај XVI Симпозијума услед статуса и угрожености коришћења подземних вода у XXI веку, улоге у истраживању и коришћењу геотермалних извора енергије, водоснабдевања, развоја бањских и велнес центара. Најављено је учешће гостију по позиву, представника надлежних министарстава и других државних органа и институција. Учесници су дошли из Републике Српске, Босне и Херцеговине, Хрватске, Републике Северне Македоније, Црне Горе и домаћина, Србије.
Развој хидрогеологије у Србији започиње крајем 19. века са Светоликом Радовановићем, Јованом Жујевићем и Јованом Цвијићем који се сматрају пионирима у овој области и са којима почиње развој савремене хидрогеологије.
По речима председника Српске геотермалне асоцијације, проф. др Дејана Миленића, наше подземне воде су међу најквалитетнијим водама у Европи. Србија обилује термалним минералним водама, а поседујемо највише бањских места у односу на број становника у Европи. Богатство Србије огледа се и у обиљу геотермалне енергије.Последњих десетак година на Златибору је реализовано много пројеката, почев од пројекта за водоснабдевање и бројних изворишта, а туристичко насеље користи геотермалну енергију, па је Златибор са разлогом постао место препознатљиво по експлоатацији геотермалних ресурса.
Предавања су одржали проф.др Зоран Стевановић и проф. др Душан Поломчић, након чега су додељене свечане повеље заслужним институцијама које су у протеклoм периоду дале допринос развоју српске хидрогеологије.
Догађају су присуствовали и Милан Дамњановић председник општине Богатић, Горан Зарић председник општине Владимирци, као и начелник Мачванског управног округа Владан Красавац.
Кабинет начелника Владана Красавца
Најновији број
18. јун 2026.
