Фото: Глас Подриња
ОБЕЛЕЖЕНА 100. ГОДИШЊИЦА ИЗГРАДЊЕ И ОСВЕЋЕЊА СПОМЕН-КАПЕЛЕ СА КОСТУРНИЦОМ У ПРЊАВОРУ
Не бојте се оних који убиијају тело
Непријатељи нису чули речи јеванђеља: “Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити”, јер се нису могли коснути душа невиних и незлобивих, већ су, чинећи зло другима, сопствене душе погубили, а душе пострадалих сада се на небу радују и за нас се Богу моле чинећи да овај споменик по угледу на крст Христов од знамења пораза знак победе постане. И попут Ћеле-куле на Истоку, ова кула костурница сведочи нам о борби против духовног и телесног ропства аустроугарској империји, тамници народа чији смо и ми део требали да постанемо, рекао је епископ Јеротеј и додао - Ако пажљиво ослушнемо, чућемо тиху молитву прњаворских страдалника Богу за своје крвнике: “Оче, опрости им, јер не знају шта чине”
У суботу, 5. новембра, у Прњавору је обележена 100. годишњица изградње и освећења спомен-капеле са костурницом, у коју су похрањене мошти 535 прњаворских мученика који су невино страдали од аустроугарске војске на почетку Великог рата.
У храму посвећеном Светом пророку Илији, архијерејску литругију служио је епископ шабачки Јеротеј са епископом ваљевским Исихијем, свештенством и монаштвом.
ИЗЛОЖБА
Поводом обележавања века од изградње и освећења спомен-капеле са костурницом, у петак, 4. новембра, отворена је изложба ученичких радова у Основној школи „Краљ Александар Карађорђевић“ у Прњавору. Радови су настали на ликовној радионици током манифестације Михољски сусрети села.
Након литургије, одржан је помен страдалницима, које је 2014. године СПЦ канонизовала као Свете мученике прњаворске, који се помињу 30 децембра.
У спомен капели са костурницом венце су пожили: у име Владе Републике Србије помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Биљана Барошевић, представници Мачванског управног округа, Града Шапца, МЗ Прњавор и удружења која негују традицију ослободилачких ратова.
После непојмивих страдања, пре сто година мештани Прњавора нашли су снаге да подигну спомен-капелу са костурницом, уз свесрдну помоћ краља Александра Првог Карађорђевића и залагањем др Арчибалда Рајса, који је први сведочио савезницима о зверству аустроуграске војске над цивилним становништвом. Влада Републике Србије 1962. године прогласила је спомен-капелу спомеником културе од изузетног значаја.
Према речима владике Јеротеја, на светом месту где су похрањени земни остаци мачванских стараца, жена и деца, поново се проживљава Велики Петак.
- Непријатељи нису чули речи јеванђеља: “Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити”, јер се нису могли коснути душа невиних и незлобивих, већ су, чинећи зло другима, сопствене душе погубили, а душе пострадалих сада се на небу радују и за нас се Богу моле чинећи да овај споменик по угледу на крст Христов од знамења пораза знак победе постане. И попут Ћеле-куле на Истоку, ова кула костурница сведочи нам о борби против духовног и телесног ропства аустроугарској империји, тамници народа чији смо и ми део требали да постанемо, рекао је епископ Јеротеј и додао - Ако пажљиво ослушнемо, чућемо тиху молитву прњаворских страдалника Богу за своје крвнике: “Оче, опрости им, јер не знају шта чине”.
Градоначелник Шапца др Александар Пајић истакао је да је Прњавор, као и Шабац, почетком 1914. био велико стратиште.
НЕПОПРАВЉИВА СРАМОТА
У Прњавору је аустроугарска направила незапамћен злочин над цивилним становништвом: масакрирања, силовања, вешања, бестијално иживљавање над старцима, женама и децом. Стравични су описи који су дали савременици, а посебно сведочења странаца. Злочине у Прњавору пред светску јавност изнео је Швајцарац др Рудолф Арчибалд Рајс, професор Универзитета у Лозани, који је на позив Николе Пашића дошао да види и извести о дешавањима на Мачванском фронту. Оставио бројне фотографије и записе о стратиштима. О судбини Прњавора, јединог села које је одликовано Карађорђевом звездом, записао је: „Прњавор, место где дивљаштво Франца Јосифа више није познавало граница... У овом злосрећном Прњавору не види се ништа друго сем изгорелих кућа и заједничких гробова где почивају изобличени остаци свих ових људи, стараца, жена и деце, жртава бестијалног беса културтрегера. Они који су, као ја, видели ово неће моћи никада опростити оним који су се непоправљиво осрамотили у Мачви.“
- Није било ниједне породице, ниједне куће која није имала жртву у до тада највећем светском сукобу. То је опомена за све нас, Зато смо се окупили у великом броју да изразимо најдубљи пијетет прњаворским жртвама и одамо пошту свима који су своје животе дали за отаџбину. Важно је да негујемо културу сећања на тешко извојевану слободу кроз све ратове које смо доживели кроз историју, да смо свесни да мир и стабилност немају цену, посебно у данашње време, када је Србија у великим изазовима, рекао је градоначелник Пајић. Након церемоније, одржан је Меморијали програм у Дому културе Прњавор, где су посетиоци имали прилику да виде оригиналне архивске снимке из 1922. године, када је освећена спомен костурница, у присуству изасланика краља Александра, др Арчибалда Рајса, министра правде Лазе Марковића, потпредседника Народне скупштине Милорада Вујичића и других познатих личности.
Посебно је било чути излагање Даре Рајичевић, публицисте, која посвећено, тридесет пет година, истражује прошлост Прњавора.
- Не обележавамо само век костурнице, у којој су кости мученика нашле свој мали, тихи храм, него век туге, наде и успомене. Оскар фон Поћорек отпочео је казнену експедицију на Прњавор са циљем да се заузме Северозападна Србија, да се уништи српска војска и да Србија постане њихова колонија. Када су ушли у Прњавор, 12. августа, почели су са злочинима. Прва жртва била је мала Милица, коју су исекли на делове и бацили свињама да је поједу. Током свог истраживања, пронашла много више жртава него што је записао др Рајс, који је постао почасни мештанин Прњавора.
Сетили смо се речи Светог Јустина Филозофа: „Ви нас хришћане можете убијати, али нам не можете наудити“.
У храму посвећеном Светом пророку Илији, архијерејску литругију служио је епископ шабачки Јеротеј са епископом ваљевским Исихијем, свештенством и монаштвом.
Поводом обележавања века од изградње и освећења спомен-капеле са костурницом, у петак, 4. новембра, отворена је изложба ученичких радова у Основној школи „Краљ Александар Карађорђевић“ у Прњавору. Радови су настали на ликовној радионици током манифестације Михољски сусрети села.
Након литургије, одржан је помен страдалницима, које је 2014. године СПЦ канонизовала као Свете мученике прњаворске, који се помињу 30 децембра.
У спомен капели са костурницом венце су пожили: у име Владе Републике Србије помоћница министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Биљана Барошевић, представници Мачванског управног округа, Града Шапца, МЗ Прњавор и удружења која негују традицију ослободилачких ратова.
После непојмивих страдања, пре сто година мештани Прњавора нашли су снаге да подигну спомен-капелу са костурницом, уз свесрдну помоћ краља Александра Првог Карађорђевића и залагањем др Арчибалда Рајса, који је први сведочио савезницима о зверству аустроуграске војске над цивилним становништвом. Влада Републике Србије 1962. године прогласила је спомен-капелу спомеником културе од изузетног значаја.
Према речима владике Јеротеја, на светом месту где су похрањени земни остаци мачванских стараца, жена и деца, поново се проживљава Велики Петак.
- Непријатељи нису чули речи јеванђеља: “Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити”, јер се нису могли коснути душа невиних и незлобивих, већ су, чинећи зло другима, сопствене душе погубили, а душе пострадалих сада се на небу радују и за нас се Богу моле чинећи да овај споменик по угледу на крст Христов од знамења пораза знак победе постане. И попут Ћеле-куле на Истоку, ова кула костурница сведочи нам о борби против духовног и телесног ропства аустроугарској империји, тамници народа чији смо и ми део требали да постанемо, рекао је епископ Јеротеј и додао - Ако пажљиво ослушнемо, чућемо тиху молитву прњаворских страдалника Богу за своје крвнике: “Оче, опрости им, јер не знају шта чине”.
Градоначелник Шапца др Александар Пајић истакао је да је Прњавор, као и Шабац, почетком 1914. био велико стратиште.
У Прњавору је аустроугарска направила незапамћен злочин над цивилним становништвом: масакрирања, силовања, вешања, бестијално иживљавање над старцима, женама и децом. Стравични су описи који су дали савременици, а посебно сведочења странаца. Злочине у Прњавору пред светску јавност изнео је Швајцарац др Рудолф Арчибалд Рајс, професор Универзитета у Лозани, који је на позив Николе Пашића дошао да види и извести о дешавањима на Мачванском фронту. Оставио бројне фотографије и записе о стратиштима. О судбини Прњавора, јединог села које је одликовано Карађорђевом звездом, записао је: „Прњавор, место где дивљаштво Франца Јосифа више није познавало граница... У овом злосрећном Прњавору не види се ништа друго сем изгорелих кућа и заједничких гробова где почивају изобличени остаци свих ових људи, стараца, жена и деце, жртава бестијалног беса културтрегера. Они који су, као ја, видели ово неће моћи никада опростити оним који су се непоправљиво осрамотили у Мачви.“
- Није било ниједне породице, ниједне куће која није имала жртву у до тада највећем светском сукобу. То је опомена за све нас, Зато смо се окупили у великом броју да изразимо најдубљи пијетет прњаворским жртвама и одамо пошту свима који су своје животе дали за отаџбину. Важно је да негујемо културу сећања на тешко извојевану слободу кроз све ратове које смо доживели кроз историју, да смо свесни да мир и стабилност немају цену, посебно у данашње време, када је Србија у великим изазовима, рекао је градоначелник Пајић. Након церемоније, одржан је Меморијали програм у Дому културе Прњавор, где су посетиоци имали прилику да виде оригиналне архивске снимке из 1922. године, када је освећена спомен костурница, у присуству изасланика краља Александра, др Арчибалда Рајса, министра правде Лазе Марковића, потпредседника Народне скупштине Милорада Вујичића и других познатих личности.
Посебно је било чути излагање Даре Рајичевић, публицисте, која посвећено, тридесет пет година, истражује прошлост Прњавора.
- Не обележавамо само век костурнице, у којој су кости мученика нашле свој мали, тихи храм, него век туге, наде и успомене. Оскар фон Поћорек отпочео је казнену експедицију на Прњавор са циљем да се заузме Северозападна Србија, да се уништи српска војска и да Србија постане њихова колонија. Када су ушли у Прњавор, 12. августа, почели су са злочинима. Прва жртва била је мала Милица, коју су исекли на делове и бацили свињама да је поједу. Током свог истраживања, пронашла много више жртава него што је записао др Рајс, који је постао почасни мештанин Прњавора.
Сетили смо се речи Светог Јустина Филозофа: „Ви нас хришћане можете убијати, али нам не можете наудити“.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
