Приче помирења

Након 30 година истраживачког рада књига Драгана Ђермановића о дешавањима у питомој тамнавској долини током Другог светског рата коначно је угледала светлост дана. “Хроника општине Коцељева 1941-1945” представљена је читалачкој публици прошле среде у препуном амфитеатру Средње школе.
Рад на овом делу обележиле су деценије стрпљења и упорности, бројни саговорници, њихове приче и животне судбине, смештене на преко 450 страна.

Нико се раније на свеохбухватан начин није бавио животом Коцељеве у годинама ратних дешавања од почетка до половине пете деценије прошлог века. Нико на специфичан начин није приближио живот обичног човека, становника општине, говорио о формирању четничких чета и партизанског покрета као и њиховој међусобној сарадњи, открио да је у периоду Ужичке Републике овај крај био слободна територија.

На корицама овог дела налазе се две заклетве, обе из 1941.године. Једна је четничка а друга партизанска. У књизи има доста прича помирења између припадника ова два покрета

Међу корицама су смештени трагични догађаји али и анегдоте, приче о локалним ликовима, њиховим довитљивостима и двоструким улогама у супротстављеним покретима.

Књига обилује бројним подацима и открива ко је био поп Милош Јевтић, а ко Војин Лукић, ко су били учитељ Сава, Калабић и Дабић...

Аутор је писао и о бомбама над Коцељевом и Каменицом, о боравку Драже Михајловића у овом крају, о бријању четника после 1944.године. Говорећи о разлозима због којих се бавио овом темом Драган Ђермановић Ђеле подсетио је да се о четницима дуго није смело причати те да је то трајалао све до деведесетих година.

–Да сам тада умро, не бих знао да је мој деда био четник, ни како се звао, јер је то била табу тема. Мој отац, учитељ у Драгињу и Коцељеви, никад ми није причао да је дедин полубрат био четник, а његов рођени брат у партизанима. То су тада биле табу теме, па је дошло време да се неке ствари сазнају и чују. Ја не могу да мрзим ни деду четника ни деду партизана- рекао је аутор.

Фото: Глас Подриња

Ђеле истиче да је рат зло, али да је фашизам као идеологија у то време био још веће зло и да се историја не гради на прећуткивањима.

–Ја сам покушао да не прећуткујем у овој књизи. Покушао сам да тражим истину. На том путу трагања сазнао сам да су сви Ковачевићи, Пауновићи и Бабићи требали да буду поубијани када су на власт дошли комунисти. Али, онда сам чуо друге приче, лепе и пре свега истините- открива Ђермановић.
Наиме, у Коцељеви је током ратних вихора између четничког и партизанског покрета постигнут договор да неће бити међусобних убијања, реваншизма, спаљивања кућа...Али, дешавало се да припадници једног покрета из других, околних крајева, прерушени у четнике или партизане, упадају на ову територију и чине злочине.

На прошлонедељној промоцији о књизи је говорио и издавач Верољуб Бабић који је оценио да ово писано дело даје значајан допринос изучавању историје тамнавског краја, иако писац није имао намеру да буде историчар, већ је историчарима понудио задатак да тај период непристрасно истраже

–Можемо да кажемо да је на овом подручју, на страни једних или других, било тек неколико људи. Остали, који су отишли у један или други покрет, отишли су силом. И да буде занимљивија ствар, та сила је најпре била четничка, а после 1944.године сви четници су постали партизани. Ко се снашао у тој причи он је после рата био на високим позицијама. У једној напаћеној, сиромашној, сељачкој општини, где људи нису знали шта је политика и где су размишљали како да преживе, како да набаве соли и гаса, нико се није бавио политиком. Њом се бавио мали број људи- прича аутор у жељи да приближи локалне прилике из тог периода.

На корицама овог дела налазе се две заклетве, обе из 1941.године. Једна је четничка а друга партизанска. У књизи има доста прича помирења између припадника ова два покрета.

Фото: Глас Подриња

–Такве приче сам намерно бирао. Оне у којима су једни другима спашавали главе. Каква је то храброст била. У Коцељеви, да није било неких усијаних глава из других крајева, не би било већих проблема. Људи су ратовали против фашизма, а не једни против других- истиче Ђермановић.
На прошлонедељној промоцији о књизи је говорио и издавач Верољуб Бабић који је оценио да ово писано дело даје значајан допринос изучавању историје тамнавског краја, иако писац није имао намеру да буде историчар, већ је историчарима понудио задатак да тај период непристрасно истраже.

–Управо је ова књига Ђелов тридесетогодишњи покушај да истражи оно ненаписано о овом трагичном рату у коме су родитељи слали једног сина у партизане, а другог у четнике, свесни да ће се можда међусобно и сукобити, али да ће бар један преживети све те ратне страхоте- рекао је Бабић.