О ФУНКЦИОНИСАЊУ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У ТОКУ ПРОТЕКЛЕ ГОДИНЕ
Недовољни просторни капацитети
Крајем прошле седмице, на редовној седници Општинског већа, разматран је Извештај о раду Центра за социјални рад за протеклу, као и план ове установе за текућу годину.
Директорка Зорица Савић истакла је да је Центар за социјални рад половином 2022.години, након добијања сагласности од надлежног министарства за пријем радника на управо-правним пословима, коначно запослио дипломираног правника, те да је овај проблем датирао још од 2017.године и у значајној мери отежавао функционисање социјалне установе. Центар сада има попуњене све позиције, и што се броја запослених тиче ради пуним капацитетом, по правилнику о организацији и систематизацији радних места. Међутим, оно што тренутно отежава функционисање ове установе јесте недостатак просторних капацитета.
–Фале нам најмање две канцеларије и то за архиву, јер немамо више простора за складиштење предмета који одлазе у пасиву. Ти предмети нам буквално стоје по столовима и поду канцеларије, што апсолутно није у складу са законом, јер је реч о поверљивим предметима који би морали да буду одложени у ормарима- појаснила је Савић.
Још већи проблем недостатка просторних капацитета јавља се приликом сусрета деце и родитеља са којима не живе у контролисаним условима. Судови све чешће изричу ову меру, што Центру ствара додатне проблеме у функционисању.
–Ми немамо простор за организовање виђања деце са тим родитељима, већ се то дешава у нашим канцеларијама, што ствара проблем у раду водитеља случаја јер се губи време, а деца свакако не би требала да буду у службеним канцеларијама и по ходњицима где странке чекају, слушају шта се прича и то најпре није по закону, нити је у реду. Не би ни требало нити смело тако да се ради- закључила је директорка.
На потребу што хитнијег изналажења адекватног простора за ову намену указала је и чланица већа Радмила Пимић и додала да је, поред свих проблема са којима се такве породице суочавају, неприкладно да деца буду у ходњику са родитељима.
–Не знам какви су наши капацитети и могућности, не знам шта се налази у горњем делу, на спрату Дома културе и да ли постоји могућност да се нека просторија специјално за то опреми. Јер, заиста је значајно да дете, када му дође или отац или мајка, да буду ипак у том тренутку, и поред непријатне ситуације, у неком пријатном окружењу. И о томе треба заиста озбиљно размишљати и донети решење- сматра Пимић.
Са том констатацијом сложио се и председник Општинског већа Душан Илинчић и додао да се размишља о реновирању и реконструкцији комплетног Дома културе где је смештен Центар за социјални рад, те да је то једна од опција за изналажење решења.
–Центар чак има и свој плац у Коцељеви, па би се можда могло ићи и у том правцу. Али, не бих причао ништа унапред. То ћемо још да видимо и размотримо. Знамо за тај проблем и имаћемо га у виду. Тражимо неко компелтније, целовитије решење- поручио је Илинчић.
МАЊЕ КОРИСНИКА, ВЕЋИ БРОЈ ПРИЈАВА ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА
У 2022.години у Центру за социјални рад забележен је пад броја корисника услуга. На евиденцији је било 1.102 активна корисника, што је за 56 мање у односу на 2021. Према речима директорке, имајући у виду пад укупног броја становника по последњем попису, не чуди ни смањење броја корисника услуга ове установе.
Начелник надлежног општинског одељења Миодраг Тадић разлог за смањење броја корисника проналази и у примени базе података социјалне карте у којој се јасно види који корисници остварују право на социјалну помоћ. Са друге стране, број пријава породичног насиља је у порасту. Њих је у току прошле године било 71, 16 више него у току 2021.
–Од тог броја 66 су се односиле на пунолетне особе, а пет пријава на децу, дакле деца су била жртве насиља. Најчешћи починиоци насиља јесу брачни и ванбрачни партнери, син или ћерка, браћа и сестре и на крају родитељи. Што се тиче пријава за децу имали смо три случаја физичког насиља, једна пријава емоционалног и једна сексуалног насиља. Од те три пријаве физичког насиља двоје деце је измештено у хранитељску породицу и против родитеља је покренут кривични поступак који је још увек у току. Што се тиче сексуалног насиља, такође је дете издвојено из своје биолошке породице у хранитељску и судски поступак је на самом крају- рекла је Зорица Савић.
Она је додала да се породично насиље углавном огледа у физичком насиљу, али да у смислу озбиљнијих последица по жртву није било тежих облика.
-Међутим, сваки контакт уз претњу или вређање је недопустиво, а породично насиље је у нашем друштву све присутније- закључила је директорка Центра за социјални рад.
Директорка Зорица Савић истакла је да је Центар за социјални рад половином 2022.години, након добијања сагласности од надлежног министарства за пријем радника на управо-правним пословима, коначно запослио дипломираног правника, те да је овај проблем датирао још од 2017.године и у значајној мери отежавао функционисање социјалне установе. Центар сада има попуњене све позиције, и што се броја запослених тиче ради пуним капацитетом, по правилнику о организацији и систематизацији радних места. Међутим, оно што тренутно отежава функционисање ове установе јесте недостатак просторних капацитета.
–Фале нам најмање две канцеларије и то за архиву, јер немамо више простора за складиштење предмета који одлазе у пасиву. Ти предмети нам буквално стоје по столовима и поду канцеларије, што апсолутно није у складу са законом, јер је реч о поверљивим предметима који би морали да буду одложени у ормарима- појаснила је Савић.
Још већи проблем недостатка просторних капацитета јавља се приликом сусрета деце и родитеља са којима не живе у контролисаним условима. Судови све чешће изричу ову меру, што Центру ствара додатне проблеме у функционисању.
–Ми немамо простор за организовање виђања деце са тим родитељима, већ се то дешава у нашим канцеларијама, што ствара проблем у раду водитеља случаја јер се губи време, а деца свакако не би требала да буду у службеним канцеларијама и по ходњицима где странке чекају, слушају шта се прича и то најпре није по закону, нити је у реду. Не би ни требало нити смело тако да се ради- закључила је директорка.
На потребу што хитнијег изналажења адекватног простора за ову намену указала је и чланица већа Радмила Пимић и додала да је, поред свих проблема са којима се такве породице суочавају, неприкладно да деца буду у ходњику са родитељима.
–Не знам какви су наши капацитети и могућности, не знам шта се налази у горњем делу, на спрату Дома културе и да ли постоји могућност да се нека просторија специјално за то опреми. Јер, заиста је значајно да дете, када му дође или отац или мајка, да буду ипак у том тренутку, и поред непријатне ситуације, у неком пријатном окружењу. И о томе треба заиста озбиљно размишљати и донети решење- сматра Пимић.
Са том констатацијом сложио се и председник Општинског већа Душан Илинчић и додао да се размишља о реновирању и реконструкцији комплетног Дома културе где је смештен Центар за социјални рад, те да је то једна од опција за изналажење решења.
–Центар чак има и свој плац у Коцељеви, па би се можда могло ићи и у том правцу. Али, не бих причао ништа унапред. То ћемо још да видимо и размотримо. Знамо за тај проблем и имаћемо га у виду. Тражимо неко компелтније, целовитије решење- поручио је Илинчић.
МАЊЕ КОРИСНИКА, ВЕЋИ БРОЈ ПРИЈАВА ПОРОДИЧНОГ НАСИЉА
У 2022.години у Центру за социјални рад забележен је пад броја корисника услуга. На евиденцији је било 1.102 активна корисника, што је за 56 мање у односу на 2021. Према речима директорке, имајући у виду пад укупног броја становника по последњем попису, не чуди ни смањење броја корисника услуга ове установе.
Начелник надлежног општинског одељења Миодраг Тадић разлог за смањење броја корисника проналази и у примени базе података социјалне карте у којој се јасно види који корисници остварују право на социјалну помоћ. Са друге стране, број пријава породичног насиља је у порасту. Њих је у току прошле године било 71, 16 више него у току 2021.
–Од тог броја 66 су се односиле на пунолетне особе, а пет пријава на децу, дакле деца су била жртве насиља. Најчешћи починиоци насиља јесу брачни и ванбрачни партнери, син или ћерка, браћа и сестре и на крају родитељи. Што се тиче пријава за децу имали смо три случаја физичког насиља, једна пријава емоционалног и једна сексуалног насиља. Од те три пријаве физичког насиља двоје деце је измештено у хранитељску породицу и против родитеља је покренут кривични поступак који је још увек у току. Што се тиче сексуалног насиља, такође је дете издвојено из своје биолошке породице у хранитељску и судски поступак је на самом крају- рекла је Зорица Савић.
Она је додала да се породично насиље углавном огледа у физичком насиљу, али да у смислу озбиљнијих последица по жртву није било тежих облика.
-Међутим, сваки контакт уз претњу или вређање је недопустиво, а породично насиље је у нашем друштву све присутније- закључила је директорка Центра за социјални рад.
В. Бошковић
Најновији број
18. април 2024.
