Сузбијање лишајева у воћњацима

Лишај је специфична заједница два организама (алге и гљиве), који живе у симбиози- што значи да оба организма имају заједничку корист. Од алги су заступљене углавном зелене или модрозелене алге, а од гљива најчешће гљиве мешинарке. Лишај као заједница функционише тако да алге фотосинтезом стварају органске материје, а гљива набавља воду и минералне материје, па се тако надопуњују.

Живе само на површини биљних органа, али од биљака не узимају воду и храњиве материје, што значи да не улазе у биљно ткиво као паразити. Обично се јављају на старијим воћкама, а ако почну да се јављају и на младим, онда је то знак да су те воћке слабије кондиције, односно да су ослабљене од разних неповољних фактора спољне средине. Ретко се јављају у интензивним воћним засадима , и то само у случају ако се не спроводи уобичајена заштита фунгицидима.

Наиме, већина фунгицида, нарочито на бази бакра, прилично их добро сузбија, па се лишајеви из тог разлога никада не јављају у воћњацима с редовном заштитом фунгицидима. Ако лишајеви нису захватили велику површину ,стабло воћака се може третирати кречним млеком – 1кг креча и 10л воде.

Након кише третман поновити. Третирати дебло и дебље гране. Са друге стране могли бисмо рећи да је њихова појава на воћкама најбољи знак добрих еколошких услова који владају у воћњаку. Њиховој појави погодује висока влажност земљишта и ваздуха. Јавиће се на теренима где је подземна вода на 1,5м дубине, а то делује стресно на корен воћака – посебно на крушку и јабуку. На шљиви се појављује најчешће лишај под називом Evernia prunastri а на ораху жути лишај Xanthoria parietina. На њих добро делују сви бакарни фунгициди, па се касним зимским прскањем и третирањима на почетку вегетације, која се редовно спроводи у воћњацима, уједно сузбијају и лишајеви.