„Верујем да се не може дизајнирати ништа лепше од онога што већ постоји на земљи а креирано је од самог Господа. То је идеал у форми којем тежим“, појашњава Милош
На периферији Шапца, у дворишту, скривеном иза велике дрвене капије под будним оком Сунца и Месеца један уметник води непрестану борбу са поривом да обликује камен. Жеља да ствара не познаје време, сати другачије протичу од оног које показује часовник. Ако не знате ко станује на адреси XY помислићете да вредни комшија поправља машине, аутомобиле, али не и да бруси мермер у ново уметничко дело. Облак фине, беле прашине крије творца. Када се прашина слегне угледате скулптора необичног изгледа за уметника. Предрасуда на коју је навикао, али не замера. Допушта да његова дела говоре. Женске фигуре у белом мермеру нове су креације Милоша Глигорића Глише који је широј јавности донедавно био познат по тетоважама.
Таленат се наслеђује Милош је одрастао у породици где је уметност била свеприсутна, те је од најранијег детињства био свестан талента који је наследио од оца, сликара Михаила Глигорића Глише.
-Одрастао сам окружен уметношћу и сасвим је било природно да након основне школе упишем Уметничку школу. То је био добар избор за мене. Могао сам да будем оно што јесам - прича Милош за наш лист.
Фото: "Глас Подриња"
Скулптуре нису непознаница за Глишу. Још као средњошколац учествовао је на ликовним колонијама и стварао. Ипак, околности су утицале на то да се бави цртањем тетоважа. Сада сматра да је довољно зрео да се врати скулптури.
-Желим да радим фину уметност. Дуги низ година сам се бавио тетовирањем, али то је примењена уметност. Наравно, важно је да можете да живите од свог рада, а самим тим и уметности.
Порив за стварањем окупира ум и тело Рад на скулптури траје данима, дневно од четири до осам сати. Некада под светлом лампе обликује камен и визију из маште претвара у стварност. А због чега је одабрао бели мермер као свој материјал, није тајна.
-Мермер сам одабрао због своје чврстине, лепоте и дуготрајности. Бирам камен у коме видим оно што сам замислио. Скидам део по део, док не дођем до жељеног облика. Бели мермер одаје утисак идеалног и вечног. Фасцинантно је колики пут пређе камен од каменолома до руку уметника, а затим наставља свој пут до колекционара.
Предрасуде о уметницима Признаје да уметнике одувек прате различити стереотипи, а један од њих је да су ексцентрични. -Можда некима делујем као опасан тип, али то је док ме не упознају. Мислим да то није само у мом случају. Генерално људи уметницима додељују различите етикете. Како стичете искуство и године, сазревате, те вам то није важно.
Миленијумима женска лепота инспирише уметнике на креацију. Покушавали су да ухвате савршен тренутак и верно дочарају своје музе. Некада су у својој намери били толико успешни да су брисали границе имагинарног и стварног. Сликарска платна отварала су врата другог света, а скулптуре нових димензија. Безвременост и бесмртног уметничког дела тежња је сваког ствараоца. Искра инспирације тиња док не букне у ватру која рађа креацију достојну дивљења.
-Увек сам инспирисан анатомијом бића. Највише ме привлачи фигурација, рекао бих женска фигура. Форма коју доживљавам у неком одређеном моменту, као визија, пренесе се на материјал у складу са мојом перцепцијом, размишљањем и доживљајем. Задовољство ми је када чврсти материјали под мојом руком добију облик нечег људског, а бели мермер одаје утисак идеалног. Верујем да се не може дизајнирати ништа лепше од онога што већ постоји на земљи а креирано је од самог Господа. То је идеал у форми којем тежим. Стилизовањем идеализујем форму која је блиска свакоме од нас - каже Милош о инспирацији за скулптуре које су недавно настале у свом атељеу на отвореном.
Фото: "Глас Подриња"
С годинама уметник сазрева Дозирана самокритичност је добра за уметника, каже Глиша, али је граница танка између подстицајне и демотивишуће критике.
-Волим да радим сам, све до тренутка када ме „држи“ инспирација. Увек постоји мисао да ли је добро, да ли треба још нешто урадити. Ипак, морам да пронађем меру. Мислим да је код свих уметника тако. Уметност вам доноси мир.
Фото: "Глас Подриња"
Фото: "Глас Подриња"
