Клуб “Отварање” броји 14 чланова. Углавном су у његов рад укључени млађи и људи средње старосне доби, али велику подршку и ослонац представљају и они старији такмичари са великим искуством и постигнућима
Шах, древна стратешка игра. Табла са црно-белим пољима, 32 фигуре којима се надмудрују противници у жељи да поразе ривала. На том путу важан је посебан начин размишљања, предвиђање, стрпљивост... Када се једном роди, љубав према шаху остаје за цео живот.
Група ентузијаста и заљубљеника у ову игру окупила се пре неколико година у жељи да шах у Коцељеви врати на место које му припада. И тако је почело.
–Клуб је основан 2019.године. Кренули смо од нуле ка нечем већем и чини ми се да у томе полако али сигурно успевамо. За све је потребна љубав и време, па је тако било и у овој причи- каже председник шах клуба “Отварање” Небојша Белић.
Прву такмичарску сезону завршили су са само једним освојеним бодом. Неколико година касније стигли су до другог места у Мачванској лиги у којој се такмичи 11 екипа и играли финале плеј офа за улазак у виши ранг такмичења.
–Већ неколико пута смо били учесници полуфинала плеј офа, а претходну сезону смо завршили као другопласирани на табели и у финалу плеј офа нисмо успели да се домогнемо промоције у виши ранг- истиче Белић.
Према његовим речима, амбиције клуба су увек исте када је реч о такмичарском делу сезоне. Прво место и борба за улазак у виши ранг. Такође, један од циљева у перспективи је и организација турнира који би окупио значајан број шахиста.
“ИГРА” КОЈА ТРАЈЕ СКОРО ШЕСТ ДЕЦЕНИЈА Клуб “Отварање” броји 14 чланова. Углавном су у његов рад укључени млађи и људи средње старосне доби, али велику подршку и ослонац представљају и они старији такмичари са великим искуством и постигнућима.
Један од најстаријих и најбоље рангираних шахиста је седамдесетједногодишњи Василије Васиљковић који се са таблом и фигурама “дружи” готово шест деценија.
Наступао је за “Фап” Прибој, екипу Беле Цркве, Коцељеву, играо у Српској лиги, учествује на Првенству Србије...
Теорија му, каже, није јача страна.
–Све пракса ради. Тако се постаје озбиљан играч шаха. У теорији сам, да будем искрен, нула. Али сам у игри успешан. Турнири много значе. Мени је сада баш сасвим свеједно ко ће да седи преко пута мене. Пре сам се плашио противника, посебно оних са титулама. Ја сам партију изгубио у том случају пре него што сам почео да играм. После сам се опаметио и више нисам гледао шта пише већ сам гледао у човека који игра преко пута мене. Тако сам успевао да ремизирам и са много јачим противницима- прича Васа и додаје да се данас шах неретко игра преко компјутера где не видиш противника, а то не воли. Најбоље рангирани коцељевачки шахиста истиче да су млађи саиграчи од њега много тога научили.
–Млади су, али хоће да уваже оно што им се покаже. Нисам им ја говорио шта треба и како да раде, већ су они учили гледајући на таблу и пратећи потезе. Напредовали су сигурно уз помоћ тога. Умем и да критикујем када нешто не одиграју добро- открива овај времешни шахиста.
За ову игру потребна је комбинаторика, неретко једноставност, интелигенција. На крају, играч мора да види и предвиди. Важан је, напомиње Васа, таленат, ген за игру. Уз то, велики проценат су рад и учење. А шах се учи читавог живота. Увек има нешто ново да се сазна. Тако је и он својевремено у Прибоју одлучио да учи теорију. Три месеца је провео уз књиге, али је након тога одустао.
– После три месеца учења сео сам за таблу. Моји другари из клуба су ме тако поразили да сам био у шоку. Све сам књиге тада побацао. Побркао сам оно из књига и оно што сам до тада знао и све је било погрешно. Мени је довољно да видим на плочи и да схавтим шта је проблем, како да га решим- прича Василије.
ПОЧЕЛА СА РАДОМ ШКОЛА ШАХА Недавно је, на предлог локалне самоуправе, а у сарадњи коцељевачког шах клуба и ОШ “Мића Станојловић” у Коцељеви почела са радом школа шаха, која је окупила велики број основаца. Управо је један од циљева ШК “Отварање” интензивирање рада са младим шахистима како би се обезбедио подмладак клуба.
–Сигурни смо да шах клуб или шах као спорт уопште у нашој општини има перспективу и верујемо да ће управо ова деца бити, кроз одређено време, носиоци игре. Као клуб немамо адекватне просторије у којима би смо могли да организујемо школу шаха за најмлађе, али захваљујући одличној сарадњи са општином и основном школом, успели смо да се веома брзо и лако договоримо да се часови одвијају у просторијама школе, за сада једном недељно. На крају крајева, све је то у интересу деце према којој имамо обавезу, као одрасли људи, да понудимо квалитетније садржаје и да се и на тај начин боримо против разних изазова- рекао је Саша Бошковић, члан шах клуба и један од иницијатора школе шаха. Овај садржај одлично је прихваћен од стране ученика основне школе који су шах заволели углавном захваљујући члановима своје породице. Тако је било и са Дарком Пашићем, учеником шестог разреда, којег је у тајне ове игре увео отац.
–Мени шах изгледа као лака игра. Није тешко када научите основна правила и размишљате о ономе што радите. Свиђа ми се што је у школи организована школа шаха и верујем да ћу много тога новог научити и бити још бољи. Мени се једноставно свиђа да играм ову игру и нисам оптерећен резултатима. Више је доживљавам као неку врсту разбрибриге- истиче Дарко.
Његова млађа другарица Сара Јовановић има десет година и шах је почела да игра пре поласка у први разред.
–Шах ми је показао тата и са њим понекад играм али ме он често побеђује и тешко ми је да играм против њега јер је бољи, али се и ја трудим па га понекад победим. Од првог сусрета са шахом ова игра ми је постала занимљива и волим да је играм- открива Сара која има веома широка интересовања и за друге активности попут тренирања каратеа и фудбала, играња фолклора... Осим тога, воли математику и недавно је на окружном такмичењу из ового предмета освојила треће место.
–Стижем све и за школу да учим и да будем добар ђак и да се бавим разним другим стварима. Највише ми помаже то што слушам учитељицу док нам објашњава и онда ми не треба много времена да учим код куће. У школи шаха ми се веома свиђа и очекујем да ћу много научити о овој игри и бити још боља како би могла да побеђујем играче који су за сада бољи од мене- напомиње ова талентована девојчица. Судећи по броју полазника школе шаха и њиховим утисцима као и импресијама предавача Небојше Белића, Јовице Антића и Саше Бошковића, овај спорт у тамнавском крају имаће светлу будућност.
