ПРЕДИЗБОРНА СТРАНАЧКА ОБЕЋАЊА
Ево дочекасмо и тај давно очекивани дан да своје грађанско демократско гласачко право поверимо најпоштенијем, најспособнијем, најпатриотскијем и нај-најдарежљивијем у обећањима. А обећања пљуште као дарови „Небеских анђела“ Нато-пакта. А обећања су већ постала изборна традиција. Сећамо се Динкићевих 1000 евра по глави становника, три пута већих пензија Драшковића, радикалских нових фабрика, Дачићевих пруга и путева, Коштуничиног уставног легитимитета и законитисти.
А у земљи све више незапослених, све више гладних, све више затворених банкротираних предузећа и све богатијих малог броја обогаћених.
У народу пуно неверних Тома. Расте сумња у лидерска обећања. Кога су змије ујадале он се и гуштера боји. Обећања у боље дане, у процват Србије, у промене које ће нам донети благостање то су ових изборних дана приче за малу децу-бајке у које нико одрастао не верује.
„Темпора мутантур“ - времена се мењају каже латинска пословица. Али се код нас не мењају. Само се мењају коалиције. Све више је голуба прелетача. Дачић је напустио свог председника Тадића и ослонио се на вођу пензионера Кркобабића и популарног председника Јагодинске општине Палму. Да би обезбедо изборни цензус Чеда је привукао у своје јато „младе“ перспективне снаге: Вука Драшковића, некадашњег члана КП, који се упорно бори да рехабилитује Дражу како би и он постао ватрени борац против фашиста и немачких окупатора. Уз Чеду је и комунистички идеолог и секретар КП Србије Латинка Перовић. Па и творац популарне емисије „Знање имање“ Захарије Трнавчевић донеће Чеди и његовим бирачима искуство три партије: комунистичке, демократске и новостворене његове партије.
И тако реорганизоване страначке коалиције кренуле су у изборну агитацију од града до града, од села до села, од куће до куће. Нису занемарене ни штале и моловање крава и телади. Ни мале приватне фабричице и њихови приватни власници. Драги су им и ромска насеља и босонога дечица. Дачићеве две чарапе у новој фабрици, једна лоша вунена чарапа а друга модерна немачка, подсећају ме на предратну изборну агитацију председника Земљорадничке странке Драгољуба Јовановића који је за време агитације у џеповима носио два клипа кукуруза „Ако гласате за Земљорадничку странку, кукуруз ће бити овакав (покаже велики клип) а ако не гласате род ће бити штур као овај клип који је извадио из другог џепа.“
Ето, то је слика наше изборне кампање. Обећања уз критику противника.
Па и поред свега што говори о осиромашењу Србије, нада и вера су неуништиве емотивне и етичке одлике наших суграђана.
Многи ће доћи на биралишта и испунити своју грађанску обавезу и гласати према свом опредељењу, Да ли је промашио у избору- то ће показати следеће четири године.
А у земљи све више незапослених, све више гладних, све више затворених банкротираних предузећа и све богатијих малог броја обогаћених.
У народу пуно неверних Тома. Расте сумња у лидерска обећања. Кога су змије ујадале он се и гуштера боји. Обећања у боље дане, у процват Србије, у промене које ће нам донети благостање то су ових изборних дана приче за малу децу-бајке у које нико одрастао не верује.
„Темпора мутантур“ - времена се мењају каже латинска пословица. Али се код нас не мењају. Само се мењају коалиције. Све више је голуба прелетача. Дачић је напустио свог председника Тадића и ослонио се на вођу пензионера Кркобабића и популарног председника Јагодинске општине Палму. Да би обезбедо изборни цензус Чеда је привукао у своје јато „младе“ перспективне снаге: Вука Драшковића, некадашњег члана КП, који се упорно бори да рехабилитује Дражу како би и он постао ватрени борац против фашиста и немачких окупатора. Уз Чеду је и комунистички идеолог и секретар КП Србије Латинка Перовић. Па и творац популарне емисије „Знање имање“ Захарије Трнавчевић донеће Чеди и његовим бирачима искуство три партије: комунистичке, демократске и новостворене његове партије.
И тако реорганизоване страначке коалиције кренуле су у изборну агитацију од града до града, од села до села, од куће до куће. Нису занемарене ни штале и моловање крава и телади. Ни мале приватне фабричице и њихови приватни власници. Драги су им и ромска насеља и босонога дечица. Дачићеве две чарапе у новој фабрици, једна лоша вунена чарапа а друга модерна немачка, подсећају ме на предратну изборну агитацију председника Земљорадничке странке Драгољуба Јовановића који је за време агитације у џеповима носио два клипа кукуруза „Ако гласате за Земљорадничку странку, кукуруз ће бити овакав (покаже велики клип) а ако не гласате род ће бити штур као овај клип који је извадио из другог џепа.“
Ето, то је слика наше изборне кампање. Обећања уз критику противника.
Па и поред свега што говори о осиромашењу Србије, нада и вера су неуништиве емотивне и етичке одлике наших суграђана.
Многи ће доћи на биралишта и испунити своју грађанску обавезу и гласати према свом опредељењу, Да ли је промашио у избору- то ће показати следеће четири године.
Најновији број
25. април 2024.
