ИЗОСТАЛА СУЗА ЗБОГ РАДОСТИ

Учесници промоције књиге “Трака једног века“ о доајену новинарства Момчилу Д Бошковићу, одржане прошлог понедељка у Међународном прес центру у Београду, бардови новинарства Бранко Гвозденовић и Драган Радевић нису пропустили прилику да нагласе како је породично гнездо Бошковића село Пожега, близу древних Сопоћана у старој Србији. Одатле их је животни пут довео у Шабац, а њихов најмлађи син Момчило, после школовања и више година педагошког рада, почео је у тадашњем Подрињу и Колубари да живи од мукотрпног новинарског посла, који је убрзо заволео и остао му вечно одан. Најпре као дугогодишњи дописник радио Београда и Вечерњих Новости прошао је уздуж и попреко вољени крај и својим записима афирмисао места и људе многих занимања и опредељења, трудећи се да увек буде на висини професионалног задатка и захтева редакције.
Шабац треба да му је увек захвалан. Поздрављајући бројне госте и пријатеље, међу којима је било и доста Шапчана, Бошковић је и наговестио могућу промоцију ове књиге и у граду његове младости у који увек радо долази. Врстан, частан, вредан... Прошао је трновит пут од сарадника до главног и одговорног уредника престоног и утицајног Радио Београда.
У новинарству се може успети, само ако овај посао много волиш. Често ћеш претрпети много неправди, због туђе сујете и жеље за доказивањем угледа и моћи. Да би остао имун од разних зала потребно је много елана и љубави, према професији, чији је углед данас вишеструко понижен, приметили су говорници.