Јеврем Обреновић оставио је дубок траг у историји града Шапца. Изградња Јевремовог конака који је порушен након Мајског преврата 1903. године поверена је хаџи Николи Живковићу. На Дан града, 22. априла у бронзи изливена макета Јевремовог конака постављена је на месту где се некада налазило поменуто здање, испед садашње зграде Градске управе
Јеврем Обреновић (1790-1856) најмлађи брат кнеза Милоша Обреновића постављен је за обор кнеза Шабачке нахије 1816. године и у Шапцу је провео 15 година, те се његов боравак у граду на Сави у назива „Јевремовим златним добом“. Својим деловањем оставио је дубок траг у историји града и поставио темеље „Малог Париза“. Посебно место у управљању нахијом посеветио је њеној европеизацији, њеном уређењу и претварању у вароши налик на оне преко северне границе тадашње Кнежевине. Имао је подршку брата Милоша, али и супруге Томаније, ћерке чувеног српског војводе Анте Богићевића. О Јевремовом добу остала су бројна сведочанства, али оно најзначајније, конак није.
Фото: Глас Подриња
О културном и друштвеном животу Шапца у време када је Јеврем Обреновић био на челу Шабачке нахије говорили су историчарка уметности и виша саветница Народног музеја Шабац Татјана Марковић, и историчар и виши кустос Бранислав Станковић. Посебан акценат био је специфичности, изградњи Јевремовог конака који је порушен након Мајског преврата 1903. године и доласком нове династије Карађорђевић на чело Краљевине Србије.
Фото: Глас Подриња
-Доба Јеврема Обреновића је период о ком се често говори. Посебно се о његовој европеизацији нашег града, али и Србије. Важило је неко неписано правило да све што је ново, савремено прво је стизало у Јевремов Шабац, потом у Милошев Крагујевац, а затим у Београд. Под овим мислимо на урбанизацију, путеве, порезе које је користио за уређење града, а пре свега на велелепни конак који је завршен 1824. или 1826. године – појашњава Татјана Марковић и додаје да је поред конака саграђена и црква на месту цркве брвнаре.
Важило је неко неписано правило да све што је ново, савремено прво је стизало у Јевремов Шабац, потом у Милошев Крагујевац, а затим у Београд
-Забележено је да је црква личла на оне преко. Најдуже је рађен звоник, јер су Шапчани желели величину звоника Саборне цркве у Београду. И он је рађен све док није урађен баш по мери и жељи. Када је реч о чувеном конаку Јеврем је одабрао локацију за свој дом и изградња је поверена хаџи Николи Живковићу из Београда. Изградња је трајала неколико година, али се зна да је дефинитивно задање у стилу балканске профане архитектуре било завршено 1826. о чему сведочи запис Јоакима Вујића. Он је детаљно писао конак и нагласио да га је Томанија провела кроз велелепно здање.
Фото: Глас Подриња
Наводи да је Вујић био опчињен изгледом здања, као и ентеријером, по европским стандарадима. - Сам је Јоаким приметио да је на спрату добар део соба био европски опремљен, што је била апсолутна новина. Намештај који је донет преко Саве, у бидермајер стилу, на зидовима се налазе „изображенија“, односно слике и портрети Јеврема и брата Милоша, једна дивна кинеска пећ, столњаци од белог дамаста, цвеће у теглама (вазама) што је било потпуна новина тада у Србији, гарнитура од плавог сатена – појашњава историчарка уметности.
Поменути описи су само део онога што је красило Јевремов конак. Посебност је било и дворшке, сакривано од погледа пролазника, одвојена куњиња за припрему хране, као и стакло на прозорима. Ипак, централни део конака био је салон са диваном сличан оном у Милошевим конацима где се пила кафа и диванило.
По одласку Јеврема из Шапца конак је коришћен за ђаке Гимназије, као репрезентативно здање за пријеме и различите културне догађаје све до рушења.
Макета Јевремовог конака На Дан града, 22. априла у бронзи изливена макета Јевремовог конака постављена је на месту где се некада налазило поменуто здање, испед садашње зграде Градске управе. Реализација дела поверена је Школи примењених уметности у Шапцу на основу конкурса за суфинансирање пројеката у култури. -Прича о Јевремовом конаку носи снажну поруку о важности очувања културне баштине и градитељског наслеђа. Нажалост, конак не постоји више, али пројекат Града Шапца и наше Школе има симболичну вредност. Управо је Јеврем подржавао културу, уметност, образовање. Поносни смо што смо били део пројекта, те се захваљујем тиму који је радио, као и челницима Града који су имали слуха да се пројекат реализује. Иако је мали број историјске грађе на коју смо могли да се ослонимо верујемо да су професори Марко Гавриловић и Владимир Товић успели у томе. Ово је први инклузивни споменик културе, јер има натпис на Брајевој азбуци – изјавила је директорка Школе примењених уметности Невенка Ђокић. Професор Владимир Товић аутор скулптуре Јеврема Обреновића био је и реализатор реплике конака. Уз помоћ 3Д моделовања постигнут је ефекат верног приказа. -Као уметнику који је заљубљен у науку, овај рад ми је до сада најдражи. Он је уједно и мој први научни рад. Нешто дуже је трајао процес рада, али сам успео да добијем апсолутне пропорције конака, и димензије. За будуће генерације које се буду бавиле ентеријером, верујем да ће ово бити добра подлога за рад.