Инфо

25. април 2024.25. апр 2024.
Фото: Глас Подриња

Фото: Глас Подриња

Конак и Шабац Јеврема Обреновића

Златно доба града

Јеврем Обреновић оставио је дубок траг у историји града Шапца. Изградња Јевремовог конака који је порушен након Мајског преврата 1903. године поверена је хаџи Николи Живковићу. На Дан града, 22. априла у бронзи изливена макета Јевремовог конака постављена је на месту где се некада налазило поменуто здање, испед садашње зграде Градске управе
Јеврем Обреновић (1790-1856) најмлађи брат кнеза Милоша Обреновића постављен је за обор кнеза Шабачке нахије 1816. године и у Шапцу је провео 15 година, те се његов боравак у граду на Сави у назива „Јевремовим златним добом“. Својим деловањем оставио је дубок траг у историји града и поставио темеље „Малог Париза“. Посебно место у управљању нахијом посеветио је њеној европеизацији, њеном уређењу и претварању у вароши налик на оне преко северне границе тадашње Кнежевине. Имао је подршку брата Милоша, али и супруге Томаније, ћерке чувеног српског војводе Анте Богићевића. О Јевремовом добу остала су бројна сведочанства, али оно најзначајније, конак није.

Фото: Глас Подриња


О културном и друштвеном животу Шапца у време када је Јеврем Обреновић био на челу Шабачке нахије говорили су историчарка уметности и виша саветница Народног музеја Шабац Татјана Марковић, и историчар и виши кустос Бранислав Станковић. Посебан акценат био је специфичности, изградњи Јевремовог конака који је порушен након Мајског преврата 1903. године и доласком нове династије Карађорђевић на чело Краљевине Србије.

Фото: Глас Подриња


-Доба Јеврема Обреновића је период о ком се често говори. Посебно се о његовој европеизацији нашег града, али и Србије. Важило је неко неписано правило да све што је ново, савремено прво је стизало у Јевремов Шабац, потом у Милошев Крагујевац, а затим у Београд. Под овим мислимо на урбанизацију, путеве, порезе које је користио за уређење града, а пре свега на велелепни конак који је завршен 1824. или 1826. године – појашњава Татјана Марковић и додаје да је поред конака саграђена и црква на месту цркве брвнаре.

Важило је неко неписано правило да све што је ново, савремено прво је стизало у Јевремов Шабац, потом у Милошев Крагујевац, а затим у Београд


-Забележено је да је црква личла на оне преко. Најдуже је рађен звоник, јер су Шапчани желели величину звоника Саборне цркве у Београду. И он је рађен све док није урађен баш по мери и жељи. Када је реч о чувеном конаку Јеврем је одабрао локацију за свој дом и изградња је поверена хаџи Николи Живковићу из Београда. Изградња је трајала неколико година, али се зна да је дефинитивно задање у стилу балканске профане архитектуре било завршено 1826. о чему сведочи запис Јоакима Вујића. Он је детаљно писао конак и нагласио да га је Томанија провела кроз велелепно здање.

Фото: Глас Подриња


Наводи да је Вујић био опчињен изгледом здања, као и ентеријером, по европским стандарадима.
- Сам је Јоаким приметио да је на спрату добар део соба био европски опремљен, што је била апсолутна новина. Намештај који је донет преко Саве, у бидермајер стилу, на зидовима се налазе „изображенија“, односно слике и портрети Јеврема и брата Милоша, једна дивна кинеска пећ, столњаци од белог дамаста, цвеће у теглама (вазама) што је било потпуна новина тада у Србији, гарнитура од плавог сатена – појашњава историчарка уметности.

Поменути описи су само део онога што је красило Јевремов конак. Посебност је било и дворшке, сакривано од погледа пролазника, одвојена куњиња за припрему хране, као и стакло на прозорима. Ипак, централни део конака био је салон са диваном сличан оном у Милошевим конацима где се пила кафа и диванило.



По одласку Јеврема из Шапца конак је коришћен за ђаке Гимназије, као репрезентативно здање за пријеме и различите културне догађаје све до рушења.

Макета Јевремовог конака
На Дан града, 22. априла у бронзи изливена макета Јевремовог конака постављена је на месту где се некада налазило поменуто здање, испед садашње зграде Градске управе. Реализација дела поверена је Школи примењених уметности у Шапцу на основу конкурса за суфинансирање пројеката у култури.
-Прича о Јевремовом конаку носи снажну поруку о важности очувања културне баштине и градитељског наслеђа. Нажалост, конак не постоји више, али пројекат Града Шапца и наше Школе има симболичну вредност. Управо је Јеврем подржавао културу, уметност, образовање. Поносни смо што смо били део пројекта, те се захваљујем тиму који је радио, као и челницима Града који су имали слуха да се пројекат реализује. Иако је мали број историјске грађе на коју смо могли да се ослонимо верујемо да су професори Марко Гавриловић и Владимир Товић успели у томе. Ово је први инклузивни споменик културе, јер има натпис на Брајевој азбуци – изјавила је директорка Школе примењених уметности Невенка Ђокић.
Професор Владимир Товић аутор скулптуре Јеврема Обреновића био је и реализатор реплике конака. Уз помоћ 3Д моделовања постигнут је ефекат верног приказа.
-Као уметнику који је заљубљен у науку, овај рад ми је до сада најдражи. Он је уједно и мој први научни рад. Нешто дуже је трајао процес рада, али сам успео да добијем апсолутне пропорције конака, и димензије. За будуће генерације које се буду бавиле ентеријером, верујем да ће ово бити добра подлога за рад.
М.Ж.Б.

Најновији број

11. јул 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa