Почело је у Чикагу протестима за права радника. Често добијао идеолошки епитет. У социјалистичким државама постао државни празник. У већини држава света синдикални скупови радника. Излети, дружење, храна и пиће најукорењенији у традицији Првог маја код нас
Топ менаџмент чикашких компанија одбацио је захтев запослених о промени у организације дана радника. Идеја тзв. „три осмице“, односно захтев за осам сати рада, осам сати одмора и осам сати слободног времена, оцењен је као неспроводљив. Како су истакли, успех на тржишту захтева пословање у складу са захтевима модерног доба и стално активног тржишта. Истовремено су одбацили инсинуације да би сви радници могли изаћи на протесте на тргу Хајмаркет, заказане за 1. мај, надовећи да је у питању само мали део запослених, анархиста, који имају политичке амбиције у чине све у своју корист, а на штету осталих колега. У Синдикату су навели да 1. маја истиче рок за увођење осмочасовног радног времена и да уколико не буде промене, радници Чикага излазе на Трг где остају до испуњења захтева.
Фото: Pixabay
Овако би могла гласити вест писана модерним речником настала крајем априла 1886. године у неком од чикашких листова. Иако је било штајкбрејкера, велика већина радника из целог Чикага, онда индустријског центра Америке, окупила се 1. маја на протестима који су трајали четири дана, а трећег дана никада пронађени починилац бацио је бомбу ка органима реда, на шта су они реаговали отварањем ватре.
Репрезентативни синдикати организују митинг на Тргу републике у Београду са захтевима за побољшање положаја радника
Недуго потом Социјалистичка интернационала је дан почетка протеста изабрала за међународни дан рада. Први мај је прихваћен као такав, али иако у свим системима постоје радници, примио је идеолошку ноту. Као одоговор на то Америка је у току хладног рата увела посебан дан радника, у септембру, јер је обележавање првог маја видела као покушај социјалиста да остваре утицај. Негде и данас је 01.05. дан великих протеста, док код нас, иако репрезентативни синдикати организују митинг на Тргу републике у Београду са захтевима за побољшање положаја радника, прва асоцијација већини је нешто друго. Догађај из Чикага мало је познат млађима, старији су упознати са историјским чињеницама, али се асоцијације на овај дан не разликују значајно без обзира на генерацију.
Прва асоцијација на 1. мај Ненад Томашевић (новинар): Мени тај датум буди тешке успомене, подсећа ме на 1995. годину и акцију „Бљесак“, односно протеривање из Крајине. Милан Јовановић (пољопривредник): Април и мај су важни у пољопривреди, тако да је наш уранак на њиви. Прослава и дружење ако остане времена поподне. Бранимир Цветковић (сниматељ): Празник рада и борба за радничка права, то је први мај пре свега – дели своја размишљања Бранимир Цветковић. Ивана Петровић (средњошколка): Дан распуста. Непосредно пре се договоримо да ли ћемо и где ићи. Волимо да се окупимо, није важно да ли уз то буде роштиљ или не. Важно је да буде лепо време, без кише – каже нам средњошколка Ивана Петровић. Милош Лазић (спортски тренер): Мени је прва асоцијација роштиљ и дружење са пријатељима, то је већ традиција. Станко Станојевић (пензионер): Први мај у сећањима су фабрички излети на Цер, које је организовала „Зорка“, некада сам и радио на тај дан. У пензији се тог дана се састанем са пријатељима и направимо малу прославу сходно годинама.
У Краљевини Србији и у међуратној држави први мај је посматран са подозрењем, јер му је придаван политички епитет, а славиле су га радничке организације. У Шапцу је то чинио КУД Абрашевић. После Рата, у новој Југославији, празник је постао државни.
Некада су предузећа 1. маја организовала уранке за запослене. Димило је из котлића, са роштиља, испод ражњева.. Први мај је и данас државни празник, празнује се нерадно, а излет је устоличен у традицији. Питање из наслова се често чује у ћаскању, још од почетка априла. Уранака више нема у виду одласка у зору на излетишта, али природу људи освајају тог дана на исте начине. Најчешће је „оружје“ роштиљ, али буде у аутомобилу и сач, казан, окрене се понеко прасе... Традиција у виду излета је установљена и негована.
Фото: Pixabay
Повољно излетиште је сваки отворен простор, на некима вреди доћи раније како би се пронашло место, догађало се да већи ентузијасти поведу и трубаче и догоди се, можемо рећи, спонтани вашар. Музика је свакако присутна са различитих уређаја. Највећи страх је ватра на отвореном и опасности која из тога происходи, као и неизбежно конзумирање алкохола што има своје репрекусије у више праваца. Трагови боравка излетника увек остану. Нажалост, Хитна помоћ ретко остане без посла првог маја.
Празник рада не обележају сви нерадно. За неке бранше је радни дан као и сваки други, уз евентуалну корекцију радног времена или дежурства. За некога је радни дан јер посао не дозвољава потпуну станку (лекари, фармацеути, полицајци, ватрогасци, пољопривредници, рудари...), а негде то није случај, већ одлуку донесе топ менаџмент.
Фото: УГС “Независност” ФБ)
Пре 138 година мајски протести су започели захтевом за три осмице, а како је данас, питање је на које ће различите одговоре дати сва три актера социјалног дијалога (држава, послодавци и синдикати). Остају лични одговори на потпитања. Да ли је је на сваком месту радни дан осам сати фактички или то пише на папиру? Шта послодавац сматра радом, шта слободним временом, а шта су заиста рад и слободно време? Шта су истинске потребе посла, а када је тај термин злоупотребљен за рад ван радног времена? Закон дозвољава прековремени рад, али мора да следи накнада за то, у складу са Законом, да ли свако може рачунати на то? Да ли је баш све потписано у складу са Законом, јер уколико није, онда је ништавно? Коме се обратити за истинску заштиту када нема поштовања права?
Фото: Pixabay
Фото: Pixabay
Фото: УГС “Независност” ФБ)
