Фото: "Глас Подриња"
ДР ВЛАДАН ВУКОВИЋ ИЗАБРАО ШАБАЦ УМЕСТО БЕОГРАДА
Успешан порођај је круна посла
Иако му је дуго времена хирургија била први и, чинило се, једини избор, ипак је завршио специјализацију из гинекологије. Пре тога провео је годину дана на Првој хируршкој клиници у Београду
Клинике у Београду најчешће су жеља младих лекара из унутрашњости. Ипак, има и другачијих примера. Др Владан Вуковић, специјалиста гинекологије и акушерства, рођени Београђанин, одабрао је шабачку Општу болницу „Др Лаза К. Лазаревић“ за наставак своје каријере. Истиче да се није покајао, да би опет направио исте изборе у животу и да ће се трудити да да што већи допринос развоју службе у којој ради.
-Дежурао сам у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт“ са колегом који ради у Шапцу и питао ме је да ли бих дошао овде да радим. Мени је „Народни фронт“ друга кућа и у том тренутку нисам ни размишљао о другим варијантама. Међутим, како је време пролазило та опција ми је постала сасвим прихватљива. Дошао сам код директора др Слободана Поповића на разговор и он ми је објаснио шта овде могу да очекујем и јако брзо смо се договорили, наводи др Вуковић.
Основну школу и Девету гимназију завршио је у Београду. Каже да је још од шестог разреда знао да ће бити доктор, иако није имао никога у породици ни широј околини ко се бавио овим позивом.
Др Владан Вуковић наставио је едукацију и тренутно је у „Народном фронту“ где се усавршава из оперативних техника потребних за гинеколошке процедуре. Тренутно и ради у Шапцу и иде на усавршавање у Београд.
-Тешко је физички, али се зарад вишег циља исплати. „Народни фронт“ је најбољи за све процедуре у области гинекологије и привилегија је бити тамо. Идеја је да се унапреди овај сегмент у Служби гинекологије у Шапцу. То нам недостаје јер пролазимо кроз смену генерација. Хвала проф. др Жељку Миковићу, директору „Народног фронта“, која је одлично одреаговала на моју молбу да се тамо нађем, наводи др Вуковић.
-Када сам био дете биле су популарне серије са том тематиком и вероватно сам се због тога заинересовао за лекарску професију. Имао сам жељу да будем хирург и ништа друго. Када је дошло време да упишем факлутет другу опцију нисам имао. Сада када се осврнем на свој живот опет не знам шта бих друго радио. Нисам погрешио и волим свој позив више од свега. Мора да постоји велика љубав према медицини да би се овај посао радио, поготову према гинекологији, која је специфична грана. На љубав се надограђује одговорност коју имамо према пацијентима, а затим и захвалност коју добијемо од њих када им помогонемо и мени то значи више од свега. Не постоји лепши осећај од оног када видим да сам жени помогао и да је она срећна изашла са бебом из сале за порођаје, каже др Вуковић.
Иако му је дуго времена хирургија била први и, чинило се, једини избор, ипак је завршио специјализацију из гинекологије. Пре тога провео је годину дана на Првој хируршкој клиници у Београду.
-Проф. др Небојша Радовановић ме је посаветовао да би за мене било боље да се посветим гинекологији, која је такође хируршка грана. Тада се појављује могућност да ми у „Народном фронту“ ментор буде проф. др Дејан Филимоновић, један од најбољих у овом послу, тако да сам се определио за тај пут и наредне четири године провео на специјализацији у Народном фронту. На хирургији сам научио доста тога, али нисам се покајао због одабира гинекологије. Породилиште је најлепши део овог посла. Чин порођаја, „хепи енд“ када мајка држи бебу је круна свега, наводи др Вуковић.
Не зна колико је беба захваљујући његовој помоћи дошло на свет, али просек порођаја у „Народном фронту“ је до 8.000 годишње, док је у години ковида било рекордних 8.500 беба.
Пут до звања специјалисте гинекологије и акушерства није био лак. Захтевао је доста одрицања, али наш саговорник је на то навикао још од школских дана.
-Девета гимназија је вероватно најтежа после Математичке и тамо су ми неки предмети били тежи од неких на факултету. Већ тада сам навикао да учим по четири, пет сати дневно. Памтим како сам гледао вршњаке који се безбрижно играју док сам ја учио. Тако је било и на факултету. Излазио сам и ја, али сам доста и пропуштао како бих спремао испите. Ипак, ништа не бих мењао, каже др Вуковић.
Од августа прошле године је у Шапцу и каже да му се град свиђа и да има доста тога да понуди. Задовољан је и условима у Општој болници, а како време пролази види и где би они и како могли да се још поправе и унапреде.
-Пре доласка у Шабац нисам имао контакт са овим градом, али морам да признам да је надмашио моја очекивања. Има доста тога да се види и у поређењу са Новим Београдом Шабац не нуди ништа мање. Услови у Болници су такође солидни. Имамо у Служби гинекологије веома добар ултразвучни апарат, али има и ствари које треба да се унапреде, као што је набавка нових инструмената. Сада је овде млада екипа која је спремна да се потруди да све буде што боље, наводи др Вуковић.
Нажалост, када се деси нешто лоше и неки порођај се заврши трагично читава професија буде у немилости јавности.
-Огромна већина нас који смо завршили шест година основних студија и четири године специјализације жели да ради овај посао одговорн. Битно је све да би се завршило онако како треба: како се пацијент понаша, какви су услови, не зове се то без разлога „друго стање“. Трудница треба да буде упућена у све и да зна како да се понаша када дође моменат порођаја, а ми морамо на прави начин да јој приступимо, да имамо стрпљења. Наш посао је такав да се у минуту све може окренути и ми то не можемо да контролишемо, али можемо да реагујемо. Пацијент, лекар, бабица и анестезиолог приликом порођаја чине тим и свако има своју улогу и морамо сви да сарађујемо за успешан резултат на крају, каже др Вуковић.
-Дежурао сам у Гинеколошко-акушерској клиници „Народни фронт“ са колегом који ради у Шапцу и питао ме је да ли бих дошао овде да радим. Мени је „Народни фронт“ друга кућа и у том тренутку нисам ни размишљао о другим варијантама. Међутим, како је време пролазило та опција ми је постала сасвим прихватљива. Дошао сам код директора др Слободана Поповића на разговор и он ми је објаснио шта овде могу да очекујем и јако брзо смо се договорили, наводи др Вуковић.
Основну школу и Девету гимназију завршио је у Београду. Каже да је још од шестог разреда знао да ће бити доктор, иако није имао никога у породици ни широј околини ко се бавио овим позивом.
-Тешко је физички, али се зарад вишег циља исплати. „Народни фронт“ је најбољи за све процедуре у области гинекологије и привилегија је бити тамо. Идеја је да се унапреди овај сегмент у Служби гинекологије у Шапцу. То нам недостаје јер пролазимо кроз смену генерација. Хвала проф. др Жељку Миковићу, директору „Народног фронта“, која је одлично одреаговала на моју молбу да се тамо нађем, наводи др Вуковић.
-Када сам био дете биле су популарне серије са том тематиком и вероватно сам се због тога заинересовао за лекарску професију. Имао сам жељу да будем хирург и ништа друго. Када је дошло време да упишем факлутет другу опцију нисам имао. Сада када се осврнем на свој живот опет не знам шта бих друго радио. Нисам погрешио и волим свој позив више од свега. Мора да постоји велика љубав према медицини да би се овај посао радио, поготову према гинекологији, која је специфична грана. На љубав се надограђује одговорност коју имамо према пацијентима, а затим и захвалност коју добијемо од њих када им помогонемо и мени то значи више од свега. Не постоји лепши осећај од оног када видим да сам жени помогао и да је она срећна изашла са бебом из сале за порођаје, каже др Вуковић.
Иако му је дуго времена хирургија била први и, чинило се, једини избор, ипак је завршио специјализацију из гинекологије. Пре тога провео је годину дана на Првој хируршкој клиници у Београду.
-Проф. др Небојша Радовановић ме је посаветовао да би за мене било боље да се посветим гинекологији, која је такође хируршка грана. Тада се појављује могућност да ми у „Народном фронту“ ментор буде проф. др Дејан Филимоновић, један од најбољих у овом послу, тако да сам се определио за тај пут и наредне четири године провео на специјализацији у Народном фронту. На хирургији сам научио доста тога, али нисам се покајао због одабира гинекологије. Породилиште је најлепши део овог посла. Чин порођаја, „хепи енд“ када мајка држи бебу је круна свега, наводи др Вуковић.
Пре доласка у Шабац нисам имао контакт са овим градом, али морам да признам да је надмашио моја
очекивања. Има доста тога да се види и у поређењу са Новим Београдом Шабац не нуди ништа мање. Услови у Болници су такође солидни
Не зна колико је беба захваљујући његовој помоћи дошло на свет, али просек порођаја у „Народном фронту“ је до 8.000 годишње, док је у години ковида било рекордних 8.500 беба.
Пут до звања специјалисте гинекологије и акушерства није био лак. Захтевао је доста одрицања, али наш саговорник је на то навикао још од школских дана.
-Девета гимназија је вероватно најтежа после Математичке и тамо су ми неки предмети били тежи од неких на факултету. Већ тада сам навикао да учим по четири, пет сати дневно. Памтим како сам гледао вршњаке који се безбрижно играју док сам ја учио. Тако је било и на факултету. Излазио сам и ја, али сам доста и пропуштао како бих спремао испите. Ипак, ништа не бих мењао, каже др Вуковић.
Од августа прошле године је у Шапцу и каже да му се град свиђа и да има доста тога да понуди. Задовољан је и условима у Општој болници, а како време пролази види и где би они и како могли да се још поправе и унапреде.
Наш посао је такав да се у минуту све може окренути и ми то не можемо да контролишемо, али можемо да реагујемо. Пацијент, лекар, бабица и анестезиолог приликом порођаја чине тим и свако има своју улогу
-Пре доласка у Шабац нисам имао контакт са овим градом, али морам да признам да је надмашио моја очекивања. Има доста тога да се види и у поређењу са Новим Београдом Шабац не нуди ништа мање. Услови у Болници су такође солидни. Имамо у Служби гинекологије веома добар ултразвучни апарат, али има и ствари које треба да се унапреде, као што је набавка нових инструмената. Сада је овде млада екипа која је спремна да се потруди да све буде што боље, наводи др Вуковић.
Нажалост, када се деси нешто лоше и неки порођај се заврши трагично читава професија буде у немилости јавности.
-Огромна већина нас који смо завршили шест година основних студија и четири године специјализације жели да ради овај посао одговорн. Битно је све да би се завршило онако како треба: како се пацијент понаша, какви су услови, не зове се то без разлога „друго стање“. Трудница треба да буде упућена у све и да зна како да се понаша када дође моменат порођаја, а ми морамо на прави начин да јој приступимо, да имамо стрпљења. Наш посао је такав да се у минуту све може окренути и ми то не можемо да контролишемо, али можемо да реагујемо. Пацијент, лекар, бабица и анестезиолог приликом порођаја чине тим и свако има своју улогу и морамо сви да сарађујемо за успешан резултат на крају, каже др Вуковић.
М.М.
Најновији број
24. април 2025.
