РАЗМИШЉАЊА ЈЕДНОГ ЧИВИЈАША
Министре бирати конкурсом
Као држављанин Чивијашке републике непрестано размишљам на који начин ова јединствена држава у троуглу између Дрине и Саве својом демократском и слободном вољом да изабере најспособнију, најбољу и најконструктивнију власт. Већ и деца знају да земљом владају три власти: законодавна, извршна и судска. Извршна има највише компетенција у решавању друштвених проблема у области привреде, финансија, одбране, просвете, здравства, културе, спорта, пољопривреде, националних и верских питања и другим. Зато је и велика друштвена одговорност на министрима и њиховим сарадницима. А да би тој одговорности могли адекватно и одговарати, потребно је изабрати на функцију министара најспособније и најодговорније људе. Досадашња пракса избора само страначких људи није давала очекиване резултате.
У дугим и бесаним ноћима активирао сам мождане центре за размишљање. Користећи дугогодишње животно и радно стваралачко искуство, родила се идеја да се министри у Чивијашкој републици бирају конкурсом. У нашој малој али амбициозној републици има хиљаде научника са звањем доктора наука из свих области друштвеног живота. То нису људи који су опседнути неком страначком политиком, наука и политика немају заједничке и исте циљеве. Научници су својим умом и стваралаштвом опседнути унапређењем области за коју су стекли највиша сазнања, док је политичарима превасходна борба за власт из које многи остварују и личне материјалне користи. Ето, та суштинска разлика између научника и професионалних политичара навела ме је да се у Чивијашкој републици министри бирају и постављају расписаним јавним конкурсом. Сваки кандидат за одговарајућег ресорног министра, обавезан је да писмено образложи свој програм решавања проблема и унапређења области за коју је надлежно његово министарство. Како решити проблем хиљаде незапослених, како повећати извоз, како придобити стране инвеститоре да своја средства улажу у наше привредне објекте, како унапредити села и пољопривреду, итд. А чланови жирија били би најистакнутији научници из области за коју се бира одговарајући министар. У жирију могу бити и чланови Српске академије наука и уметности. На овај начин изабрана влада од најстручнијих, најспособнијих и најпоштенијих научника, била би далеко способнија него све досадашње владе (а можда и будуће) које су владале нашом Чивијашком републиком.
И на овај начин изабрана влада била би за свој рад одговорна, не странкама из којих је до сада бирана, већ Народној скупштини. Свака два месеца подносила би извештај о свом раду, тј. појединачно о раду сваког министарства.
Тако би Чивијашка република, која је у машти хумориста створена 1968. године на Првом белосветском вашару хумора и сатире као седма република у оној авнојевској Титовој републици Југославији. Ово би био велики допринос правној науци и устројству држава за нови јединствени државотворни поредак.
Посланици Чивијашке републике размислите о овом предлогу свог најстаријег Чивијаша који и у 95. години размишља како да његови суграђани живе боље него што су под досадашњим страначким владама живели.
У дугим и бесаним ноћима активирао сам мождане центре за размишљање. Користећи дугогодишње животно и радно стваралачко искуство, родила се идеја да се министри у Чивијашкој републици бирају конкурсом. У нашој малој али амбициозној републици има хиљаде научника са звањем доктора наука из свих области друштвеног живота. То нису људи који су опседнути неком страначком политиком, наука и политика немају заједничке и исте циљеве. Научници су својим умом и стваралаштвом опседнути унапређењем области за коју су стекли највиша сазнања, док је политичарима превасходна борба за власт из које многи остварују и личне материјалне користи. Ето, та суштинска разлика између научника и професионалних политичара навела ме је да се у Чивијашкој републици министри бирају и постављају расписаним јавним конкурсом. Сваки кандидат за одговарајућег ресорног министра, обавезан је да писмено образложи свој програм решавања проблема и унапређења области за коју је надлежно његово министарство. Како решити проблем хиљаде незапослених, како повећати извоз, како придобити стране инвеститоре да своја средства улажу у наше привредне објекте, како унапредити села и пољопривреду, итд. А чланови жирија били би најистакнутији научници из области за коју се бира одговарајући министар. У жирију могу бити и чланови Српске академије наука и уметности. На овај начин изабрана влада од најстручнијих, најспособнијих и најпоштенијих научника, била би далеко способнија него све досадашње владе (а можда и будуће) које су владале нашом Чивијашком републиком.
И на овај начин изабрана влада била би за свој рад одговорна, не странкама из којих је до сада бирана, већ Народној скупштини. Свака два месеца подносила би извештај о свом раду, тј. појединачно о раду сваког министарства.
Тако би Чивијашка република, која је у машти хумориста створена 1968. године на Првом белосветском вашару хумора и сатире као седма република у оној авнојевској Титовој републици Југославији. Ово би био велики допринос правној науци и устројству држава за нови јединствени државотворни поредак.
Посланици Чивијашке републике размислите о овом предлогу свог најстаријег Чивијаша који и у 95. години размишља како да његови суграђани живе боље него што су под досадашњим страначким владама живели.
Најновији број
24. април 2025.
