Инфо

6. јун 2024.6. јун 2024.
Фото: Председник Општине Богатић Милан Дамњановић- званична Фејсбук страница

Фото: Председник Општине Богатић Милан Дамњановић- званична Фејсбук страница

Прва Миомира Филиповића Фиће и друга коју је приредио са Драганом М. Аврићем

Представљене књиге „Виђенији Мачвани“ и „Ваке се речи говору у Мачви“

Странице прве својеврсно су сведочанство о 750 вредних људи тог краја у протекла три века, док друга представља зборник локализама карактеристичних за то поднебље
Књиге „Виђенији Мачвани“ Миомира Филиповића Фиће и „Ваке се речи говору у Мачви“ коју је Филиповић приредио заједно са генералом Драганом М. Аврићем, промовисане су у суботу у препуној сали Културно- образовног центра у Богатићу. Странице прве својеврсно су сведочанство о 750 вредних људи тог краја у протекла три века, док друга представља зборник локализама карактеристичних за то поднебље.

Филиповић, новинар, публициста, књижевник, предочио је присутнима мало познате чињенице о рођеним Мачванима и они који су у то место дошли, у њему живели и стварали деценијама.

Из Глушаца 19 универзитетских професора
-Има их и који су рођени у другим местима, али су живели на овом простору и стварали. Ако је неко дошао као дете овде, стекао породицу, живео, стварао, он на неки начин исто припада овде, али 90 посто народа који живи на подручју Мачве, Шапца и велике мачванске бановине не зна ништа о тим људима. Колико људи зна да је Вуков језик био званичан државни језик четири године после Вукове смрти и да је човек који је установио да Вуков језик буде званичан државни језик Димитрије Црнобарац, рођен у Црној Бари, доктор правних наука код кнеза Михаила? То је једна од стотине ствари у тој књизи, можда и хиљаде и врло је важно за културу једног народа. То је човек који припремио закон да скупштина, кад је кнез Михаило био на власти 1868. донесе да је Вуков језик овај којим ми данас пишемо и говоримо званичан књижевни језик. Дотле је био црквенословенски који није разумело 97 посто грађана Србије као и данас што га не разумемо- истакао је Филиповић, постављајући и друга питања.

Фото: Председник Општине Богатић Милан Дамњановић- званична Фејсбук страница


-Ко зна како се зове човек који је основао Стоматолошки факултет у Србији, одакле је? Прве две жене у Србији које су завршиле Фармацеутски факултет у 19. веку, обе су Мачванке. Занимљиво је да је унук Хајдук Станка Јован Алексић први школовани ветеринар у Бечу, завршио ветерину на предлог краља Милана. Колико је људи било на острву Видо и зна стихове: „На хумкама у туђини, неће српско цвеће нићи, поручите нашој деци, нећемо им никад стићи“, али не и да их је написао човек из Узвећа, правник Владимир Станимировић. У Глушцима је рођено 19 професора универзитета, начелник болнице у Бостону, ишао је у Шабачку гимназију, човек из Глушаца, Дејан Будимировић- објаснио је Филиповић.

Фото: Председник Општине Богатић Милан Дамњановић- званична Фејсбук страница


Прво издање књиге „Ваке се речи говору у Мачви“ изашло је 2018. године поводом двестогодишњице Вуковог српског ријечника, а након пет година и друго, проширено издање, са око 4.000 речи.
-Генерал Аврић је диван, вредан човек, радио је више од мене на тој књизи. Изузетно нам је помогла проф. др Анђелка Лазић, јер без вредних људи не може да се заврши тај посао- подвукао је Филиповић.

Без нас, речи не опстају
Генерал Драган М. Аврић је појаснио да је књига запис допуњен великим бројем синтагми, израза, примера употребе, контекста, те да је ту и близу 200 фотографија.

-Основни мото зашто смо ово радили је тај што те речи без нас неће преживети, можда оне некима од нас нису потребне, али без нас неће опстати. То је био довољан разлог и мотив да се ми ухватимо у коштац и да их „навлатамо“ или „напабирчимо“, како то Мачвани кажу. Наравно да такве књиге нису никад завршене, увек нешто може да се допуни, па смо и ту могућност оставили нашим читаоцима.

Мислим да су то наши корени, део нашег идентитета, да смо многе речи заборавили из немара, или зато што нас је нека мода приволела да употребимо неке друге шареније, лепше умотане речи. Ја сам мишљења да тим старим речима можемо украсити многе наше данашње текстове, иако су оне настале у неко прошло време и описивале неки претходни живот, али ваљају и данас- пренео је портал Мачва. инфо Аврићеве речи на промоцији.

Председник Општине Богатић Милан Дамњановић истакао је обраћајући се присутнима на промоцији да је много оних који су заслужили да им се име нађе у овој књизи, те да је на све поносан, а нарочито на младе људе који тек стасавају и започињу своје каријере.

Фото: Председник Општине Богатић Милан Дамњановић- званична Фејсбук страница


-Не заборављамо ни њих, али ни све оно што је красило Мачву у прошлости и донекле се задржало и у садашњости. Ту пре свега мислим на специфичан мачвански говор и изразе који су карактеристични за Мачву. Књига која је ауторско нашег Фиће и генерала Драгана М. Аврића. Кроз тематику обе књиге прожима се јединствени мачвански менталитет, а уз њега и добродошлица мачванских домаћина, смисао за хумор и весео дух- рекао је Дамњановић.

Фото: Председник Општине Богатић Милан Дамњановић- званична Фејсбук страница


Промоцију је испратио богат културно- уметнички програм и наступ врсних музичара Мачве.
Д.Д.

Најновији број

18. јул 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa