Јесењи радови у воћњацима

На територији четири општине које покрива Пољопривредна саветодавна стручна служба у Шапцу, под засадом воћа је око 13 хиљада хектара. Најзаступљеније врсте су вишња, шљива, следе јагода, малина, купина и на крају боровница. Како би се одржала здрава стабла и добар род, редовна резидба једна је од обавезних мера одржавања.

Успешно презимљавање подразумева адекватну припрему
- Појавом ниских температура и првих мразева долази до отпадања листа, биљке улазе у период зимског мировања, вегетација се смирује и прва и једна од најбитнијих „операција“ је зимска резидба.
Препорука произвођачима јесте да се прво орезује јабучасто воће па тек онда коштичаво, орах и на крају винова лоза за коју је право време тек у фебруару када прође период опасности од екстремно ниских температура. Неки воћари имају велике површине засада а приметна је појава недостатка радне снаге, резача, што условљава да морају да крену са резидбом раније и коштичавог воћа и винограда мада је, понављам, најбоље то учинити тек у другој половини фебруара месеца. То важи и за малину и купину. Ко може да остави да се орезују приликом кретања вегетације нека сачека тај период године. Ове воћне врсте су специфичне јер најчешће страдају од раних јесењих мразева јер улазе у период зимског мировања са доста зеленог листа и онда у том периоду имају доста сокова у спроводним судовима и кад се деси температура у минусу, долази до делимичног оштећења. Ако би се сад вршила коначна резидба, а говоримо о малим засадима, могло би да се деси одбацивање изданака односно смањење родног потенцијала, и остајање оног што је оштећено – објашњава Милорад Јоцковић, дипломирани инжењер пољопривреде из Пољопривредне саветодавне и стручне службе у Шапцу.

Фото: "Глас Подриња"

Зимско третирање за богату бербу
Следећи корак код јесењих радова у воћњацима јесте такозвано зимско третирање, односно хемијска заштита и она се обично ради бакарним препаратима. Најбоље је овај корак обавити непосредно по завршетку резидбе, а уколико се она не ради у овом периоду, третман се препоручује одмах по отпадању једне трећине до половине листа.

-Следи редовна прихрана минералним ђубривима. За воћаре је препоручљиво да се користе ђубрива са што мање азота а најбоље га је употпуности избећи, с тим што је веома битно и препоручљиво да се претходно обави хемијска анализа земљишта. Њу би минимално требало обавити бар једном у четири године. На основу анализе и воћне врсте, кондиционог стања, старости, родног потенцијала, врши се планирање и одређивање количине и формулације ђубрива. Додаје се и стајњак, којег је нажалост све мање, како би се хумусни део земљишта поправио и како би биљке добиле и то додато минерално ђубриво – наводи Јоцковић.

Фото: "Глас Подриња"

Не прескакати „кораке“
Стручњаци истичу да је позна јесен право време да се планира а за два три месеца и започне, подизање нових засада.

-Нарочито код нових засада је неопходно урадити првенствено хемијску анализу земљишта и на основу тога га припремити. Често нас воћари питају да ли може да се сади а да се не додаје стајњак, да се посади на необрађено земљиште без примене било какве заштите. Све оно што се прескочи у старту вишеструко се касније наплати, односно јако је тешко надокнадити и исправити. Савет произвођачима је да је боље подићи пет ари како треба него пет хектара а да се не уради све што треба. То подразумева хемијску анализу земљишта, на нашим теренима обавезно подривање, мелиоративно ђубрење, дубоко орање, фина припрема земљишта и садња. Под јесењом садњом се подразумева садња све до половине фебруара па и дуже, док не крене вегетација. Кад ме питају да ли је боље садити у јесен или у пролеће, цитирам изреку која каже „и најгора јесења садња је боља од најбоље пролећне“.

Све оно што се прескочи у старту вишеструко се касније наплати, односно јако је тешко надокнадити и исправити. Савет произвођачима је да је боље подићи пет ари како треба него пет хектара а да се не уради све што треба

За нове засаде постоје подстицајна средства од Министарства пољопривреде. Препорука је да се садни материјал купује код регистрованих расадничара, да се не узима од дивљих произвођача. Кад посадите воћку то је дугогодишњи засад и исто таква инвестиција. Није пожељно да тек у четвртој, петој години увидите да је доста новца уложено а да принос није очекиван. Зато је боље у старту урадити све како треба.
Ова година је била прилично неповољна за воћаре, нарочито због високих летњих температура које су дуго трајале. Приноси су били нижи нарочито код воћара који немају систем наводњавања. Кад је откуп у питању, вишња је имала солидну цену и не тако лоше приносе. Све остало, шљива, кајсија, купина, малина донекле, нису сјајно прошле – истиче Јоцковић.