Историја Слепчевића преточена у књигу

Дипломирани правник Александар Нешковић из Слепчевића од школски дана гаји пасију према литерарном стваралаштву. Љубав према лепој писаној речи, завичају и историји објединио је у монографији о старом Слепчевићу. У плану је да књига буде објављена у два тома, а хронолошки би пратила период од оснивања насеља до краја Другог светског рата.

Фото: Приватна архива

-Од детињства сам од мајке слушао приче о њеном родном месту. Интересовање за историју овог краја, пре свега Слепчевића пробудило се у мени са одлсаком на школовање у Београд. Неколико година бавио сам се итраживачким радом, те сам кроз истраживање у архивима дошао до важних података из прошлости села. Базирао сам се на период од 1775, тј. од оснивања насеља до 1875. године (Невесињске пушке). Планирано је да то буде први том, а други том књиге би обухватао раздобље од 1875. до 1945. године. Ова временска подела није случајна, јер ту те године прекретнице у историји – појашњава Александар Нешковић и додаје да су у монографији забележена имена свих породица које су основале Слепчевић.

-Значајан број фамилија се доселио из крајева преко Дрине претежно црногорско-херцеговачког. Ове породице су претежно населиле Мачву. Када говоримо о Слепчевићу око 200 породица сам поменуо у књизи које су део историје села. Трудио сам се да пронађем фотографије породица како бих илустровао текст и како би читаоци имали и визуелни увид – каже Нешковић напомињући да је најстарија фотографија настала средином 19. века и припада породици Карић.

-Брајићи, Савићи, Глишићи и Марићи су окосница села почетком 20. века. У оснивању значајну улогу одиграли су Комановићи, Карићи и Катићи. То су богате старе фамилије. Морам да напоменем да је породица Ћатић (Милосављевић) увек имала једну или две куће током историје, но уживала је велики углед.

Фото: Приватна архива

Вредни историјски извори
Истраживање је засновао на проучавању грађе архива, црквене грађе, личних архива, сеоска гробља и сећања мештана.

-Користио сам турске дефтере (пописе). Они су значајни за историју становништва. Документ из 1834. године је први попис лица старијих од седам година који плаћају харач и пореских обвезника, односно ожењених мушкараца код нас. Попис из 1863. године дао је најзначајније податке о Слепчевићу. Такође, користио сам и доступну аустријску грађу. Морам да нагласим да је истраживање грађе веома мукотрпан посао који тражи време. Трудио сам се да прикупим и забележим што више података, сећања и на томе сам захвалан свим старијим мештанима који су дали свој допринос. Покушао сам да све документујем изворима и потврдим оно што је наведено.

Од детињства сам од мајке слушао приче о њеном родном месту. Интересовање за историју овог краја,
пре свега Слепчевића пробудило се у мени са одлсаком на школовање у Београд

Нова сазнања и спознаје могу бити значајна будућим истраживачима, мештанима Мачве, Шапца да сазнају више о свом пореклу. Аутор истиче да има антрополошки приступ.

-Књига није политички обојена и трудио сам се да покажем миграције становништва. Могу слободно рећи да има антрополошки карактер. Желим да охрабрим, инспиришем и друге да се баве сличним темама и истражују. Могу сазнати интересантне чињенице о свом пореклу, прецима. Интересантан је црквени живот у Слепчевићу, али и постојање школе већ 1871. године. Ово показује да је то веома живо место са богатом историјом. Чак се и име везује за слепог свештеника.

Књига у припреми
Александар се по завршетку школовања вратио у мајчин родни крај где је засновао породицу. Верује да без бележења прошлости нема будућности.

-Треба да познајемо своју историју, али и да она буде доступна младима како би касније преносили приче на своје потомке и сачували од заборава. Књига је у припреми, те бих позвао све оне који су у могућности и желе да помогну, то могу да учине уплатуом на жиро рачун 205-9001021998248-73 како би дело угледало светлост дана и било доступно јавности.