ЗЕМЉА У КОЈОЈ СТАНУЈЕ СУНЦЕ

У два сата после-подне летимо за Копенхаген.
После краћег лета преседамо у авион за Рејкјавик, главни град Исланда, најсеверније европске земље. Око девет сати увече (а вече не долази), добијамо послужење, а потом танку вунену ћебад због свежег атланског ваздуха који се пробија и кроз метал авионског зида... и још нешто се пробија кроз авионске прозоре. Бљештави и јаки зраци сунца који нас непрестано прати. У зениту је, а поноћ увелико прошла и многи већ спавају. Небо боје индига, чисто као кристал, додаје сјај тој невиђеној сунчаној светлости. Лет је трајао 3,5 сати ““ нисам одремала јер је све време сијало сунце. Сијало је и кад смо слетели,и кад смо се сместили у хотелску собу, и кад смо изашли у кратку шетњу на температури од 15Ц. И кад нам је девојка обријане главе и небеско-плавих очију, донела воће.Два сата после поноћи,а сунце сија ли сија!Непрестано свих 24 сата!
Сад знам где Сунце станује! Изнад најсеверније насељеног острва у Европи - изнад леда, снега, вулкана, лаве, изнад глечера (а како у исто време „стигне“ и код нас?)...
„Драги путници, ускоро слећемо...“ огласи се пилот.
Путника који први пут слеће на острво лаве, леда и снега збуне бескрајна поља љубичастог цвећа ““ ЛУПИ, украса сурових предела, обале језера, потока и оштрих литица исландских клисура.
Стигли смо у земљу у којој зими нема дана ““ а лети нема ноћи!
„Голден дај!“, добар дан нам жели госпођа Хафтис, наш ислански водич. Исто то жели нам и возач Сигурсон, који ће наредних десетак дана сасвим оправдати своје презиме. Сигурно и пажљиво нас је возио од севера до југа земље...
Исланд је тектонско-вулканског порекла. Настао је пре 17 милиона година. Површина му је 102 хиљаде кв.км. Грци су га први открили у 4-ом веку док су истраживали област Северног мора. До тада је Исланд био потпуно непознат, изолован и без становника.