ДЕЦЕНИЈЕ ГРАДСКОГ ПАРКА

Простор на којем се данас налази Градски парк био је одвојен од градских улица речицом Камичак све до 1809. године. Нови ток речице померен је ка Мачви и тако је простор на којем се данас налази парк спојен са градом. Доласком Јеврема Обреновића у Шабац и изградњом његовог конака 1851. године тај простор је у прво време био Јевремова баштованица, а око 1870. започето је са сађењем парка. Већ почетком 20. века парк је био сличан данашњем и важио је међу најлепшим у Србији. После Првог светског рата површина парка је мало смањена да би се добио простор за изградњу Велике пијаце која је почела да се гради 1928. године. Непосредно уз парк налазила се велика бара и грађани су стално апеловали да се она затрпа што је учињено тек 1960, односно након 90 година од почетка сађења парка. Без обзира на близину баре, у којој током лета срећом није било воде, парк је за Шапчане био зелена оаза и место за окупљање, одмор и забаву. Мала кућица, која и данас постоји у центру парка, служила је као бифе који је 1923. године држао Петар Попадић. Он је у „Шабачком гласнику“ дао оглас: ,,Бифе у Општинском парку снабдео сам разним пићем, као белим, црним вином, кобасицом, ракијом љутом и шљивовицом, коњаком, клековачом, ликером, малином, финим грчким ратлуком. Закуске разне: сира, саламе, шунке, кобасице, крем виршле, као и фришки ћевапчића и ражњића. Свако вече свирају тамбураши“. Сличан оглас дао је истоимени угоститељ и 1926. године што говори да му је посао у парку ишао добро. Бифе је радио целу ноћ а понуда је проширена на тазе кифле, хладно млеко и разне минералне киселе воде. Е па ко воли, нек изволи.
Али сваки посао има и свој крај. Исте године 11. априла појави се у новинама нови оглас од конкурента: ,,Извештава се поштовано грађанство Шапца, и наши читаоци да ће од данас па сваки дан одпочети рад са бифеом који се налази у Град. Парку г. Радонић, признат и вредан гостионичар. Не жалећи труда ни материјалних трошкова уложио је све да у сваком погледу пружи што боље уживање посетиоцима. Бифе је изнова реновирао. Могу се добити чиста најбоља пића. Сваке недеље и празника свира одабрана музика. Обраћамо пажњу п. грађанима да га изволе посетити, те да се на тај начин изволе уверити“. Ето тако су се рекламирале шабачке кафеџије које су се мењале у бифеу парка. Временом мењао се и парк. Постављене су клупе али су их млади Шапчани ноћу преносили по скривенијим деловима!
Чланак „Подринског весника“ из 1933. године даје већ једну нову слику Градског парка: ,,У прошлу недељу , око 4.30 часова по подне, седео сам на једној клупи у кругу Градског парка, у коме је било пуно света и плус оних, који су код бифеа очекивали радио ““ пренос утакмице Пољска-Југославија. Улицама око парка пројурило је више аутомобила и кола и ниједно од ових возила није дизало за собом тако велику прашину која би допрла чак преко ограде парка. У то време наишао је са пристаништа општински ауто-прскалица и поливајући улице око парка дигао је такав облак прашине, да смо сви, који смо се у њему налазили, морали да га напустимо или склонимо у други угао...“ То му дође као оно: ,,Два добра никада не иду заједно“.
Шабачка градска управа трудила се да парк буде што лепши. На средини парка била је постављена висока тростепена фонтана али је због проблема са пумпом за воду у фотану касније засађено цвеће. Постављене су и нове масивне клупе које су, судећи по фотографијама, сачуване до данас. На уласку у парк био је постављен велики округли огласни стуб на који су се лепиле плакате. На више места у парку налазиле су се металне табле са текстом о одржавању реда и чистоће. Иза парка постојала је мала кућа у којој је становао човек који је одржавао и чувао парк. Око 1932. године дрвена капија на улазу у Градски парк је уклоњена и на њеном месту је озидан нови леп улаз који је на четири стуба носио жардињеру лучног облика у којој је било засађено цвеће. Била је то ,,цветна капија“. Тај јединствени улаз у парк могао би данас да буде један од симбола града с тим да се испред њега забрани паркирање аутомобила. У шабачком Градском парку током његовог постојања од око 140 година било је пуно догађања: свирке, војне музике, културних манифестација, мерака и љубави. Имао је парк и ружне дане у време Другог светског рата. Немци су у њему држали своја ратна возила да би се маскирали и заштитили од евентуалних ваздушних напада. Добро је што онај лепи улаз у парк не може да проговори и зато немојте по њему писати и лепити плакате. Нека и даље буде један од симбола и украса града . Ако сте стари Шапчани можда ће вас подсетити на лепе тренутке проведене у шабачком Градском парку.