САФИРИ, РУБИНИ...

По доласку у најсевернији град и некадашњу престоницу Чианг Раи, исте вечери хотелским бусом одлазимо у трговачки центар града.
„Обавезно посетите Ноћну пијацу“, препоручују нам.
Јединствен трговачки центар нас дочекује са стотину блештавих светиљки, безброј уличица са тезгама разноврсне робе, необичним и јединственим рукотворинама разних племена из околине.
Иза импозантног, лучно осветљеног, улаза у пијацу, нижу се елегантне радње са фигурама од жада, предметима од бронзе, сребра, намештајем од најквалитетније тиковине и ружиног дрвета. Са стране те трговачке улице, готово у полусенци, препознајемо фигуре од слоноваче, крокодилске коже. Ту су и комади чувеног тајландског сафира и небрушени рубин. Нешто од тога је забрањено за продају.
На осветљеном делу тротоара продају се сунцобрани и лепезе.
И даље их праве ручно, готово као пре сто година...
Хартија је од пиринча. Водом из кофе млада жена је кваси и додаје старијем човеку. Вешто, готово једним покретом, својим кошчатим прстима разапиње је у већ припремљен бамбусов рам.
Младић који седи на ниској столици истог часа их боји. На њима су плаве птице, пупољци дивљих ружа и змајеви. Раширени, једнобојни и жути, ту, иза јаке светлости лампи, подсећају ме на безброј малих сунца што зраче топлином...
Из мастило-тамног неба, на нас се изненада сручи пљусак топле кише што на Ноћној пијаци изазва жестоку пометњу. Тезге ужурбано нестају, застори од цирада прокишњавају и квасе низ међусобно повезаних радњица.
И ми смо затечени. Да трчимо до зграде на углу...Бескорисно! Журио, не журио - бићеш мокар. Баш такви стигосмо у хотел.