Царство успомена од порцелана

Са вратима стана у Шапцу отвара се један свет другачији од свих других- испуњен небројеним облицима порцелана, уметничким сликама, књигама и предметима које имају сентименталну вредност на станицама једног животног путовања. На тим вратима почиње и необично истраживање посетиоца интимног царства сатканог од века породичног трајања и доброчинства. Живи музеј, обликован хармонијом емоција. Ружица и Љубица Берић, две сестре, чувају кутак свог свемира сачињеног од успомена, брижљиво поређаних тако да свака прича своју причу.

Фото: Глас Подриња

Сведочанство о генерацијама
-Порцелан је наслеђен последње три- четири генерације, највише од бабине сестре из Београда, маме и ујне. Неретко се дешавало да Шапчанима треба преноћиште кад дођу на преглед, па су им оне излазиле у сусрет, а заузврат би добијале поклоне у знак захвалности. И ми смо много тога поклањале- прича Ружица и додаје да и у престоници, у другом стану, имају још много порцелана.

Међу најстаријим примерцима је сервис са почетка 20.века, који је баба Марија добила на поклон поводом удаје. Сестра од тетке донела је амблем Берлина из 1963. године. Издање Толстоја из 1946. године, очева заоставштина, није једини пишчев „потпис“ у стану. Приликом боравка у Русији, купила је његову бисту у мермеру у антикварници и то јој је драга успомена.

Фото: Глас Подриња

-Они су тад били много сиромашни и собарице у хотелу су тражиле џемпер да дамо, па да нам дају рубље. Биста је коштала две рубље, што је отприлике вредност два долара. Ова три сребрна чајника купила сам у хотелској гостионици Европејска, коштала су 25 долара. Више нисам смела ни да узмем, пошто нам је 1969. године било дозвољено да из земље изнесемо само 32 долара- сећа се једног од ретких приватних путовања Ружица, магистар техничких наука, која сада у свом дому, са сестром, окружена предметима који сведоче о неким другим световима и временима, ужива у пензионерским данима.

Путовања и успомене
Кад је била мала, прича, ишла је у биоскоп и гледала стару кинематографију. Данас, у деветој деценији, њена свакодневница су нове прочитане странице књига, испијање кафе са комшиницама које долазе у посету и тек повремени изласци из куће.

-У Русију сам ишла о свом трошку, док је још био цео Совјетски савез. Ишли смо у Кијев. Возом смо путовали три дана од Кијева до Москве. Били смо у Лењинграду, где је, као и у Москви, било екстремно хладно. Доживели смо праву руску зиму. У Кијеву, с друге стране, није било тако страшно- каже Ружица, која је приватно путовала још само у Италију, а службено у Немачку, Чешку, Румунију, Пољску.

Фото: Глас Подриња

Ипак, како прича сестра Љубица, Ружица је више кућни тип, док је она, с друге стране пасионирани љубитељ истраживања нових места и предела. Професорка у Економској школи у пензији, своје дневнице није трошила на гардеробу, већ на упознавање нових земаља и куповину уметничких слика. Миразовић, Ђука, Мара Лукић Јелесић, Мишковић, Крстић, Алексић, Деса Станић... Ту је и пејзаж столетне ауторке из Војводине.

Фото: Глас Подриња

-Поносна сам што имам радове првих академских сликарки из нашег краја. Мара Јелесић би требало да буде више популарна. Људи су склони да од ништавила направе величину, док су праве величине суздржане и скромне, себе не истичу. Миразовић је познат и у Француској по овој слици- показује и додаје да чува и много мајчиних гоблена.

-Свака слика има своју причу, јер је повезана са одређеним емоцијама и догађајима. Могла бих написати књигу о свакој ствари које имамо. Пропутовала сам целу Европу, али Рушка није желела да иде са мном. Зато, кад дођем кући, све ме испита, па оно што сам пропустила да видим и сазнам на путовањима чујем од ње. На неки начин компензује и употпуни мој доживљај о свакој земљи у којој сам била- признаје Љубица.

Богатство међу корицама књига
Ружица процењује да је прочитала око 3.500 књига и за њу су оне прозор у свет. Отац, родом из Богатића, адвокат, куповао је Балзака и Крлежу који ја тада био забрањен. И данас чува тај примерак са изузетно лепим повезим.

-Око 500 до 700 књига сам добила на поклон, доносили су ми их различитим поводима- за рођендан, славу, као јубиларне награде. Покојна сестра моје бабе и њен муж куповали су прве књиге Српске књижевне задруге. Омиљени писац ми је Фредрик Бакман, за славу сам добила његову последњу књигу „Слика с морем“- каже Ружица, додајући да је посебно одушевљава начин на који писац с љубављу говори о људима различитих националности и вера који дођу у Шведску да раде.

Читање је за њу нешто посебно. Пажљиво бира речи покушавајући да опише осећај који у њој изазива свака нова страница, отварајући прозор неког новог света знања и надахнућа.

-Читање ме држи и подиже. У свакој књизи пронађем скривено благо. Рецимо, прича канадске ауторке о рату између Ирана и Ирака из визуре једног избеглице, архитекте. Нема велику уметничку вредност, али ме увод одушевио: „Кад сам био млад, питали су ме зашто си још тако млад ставио зид између себе и других људи. Одговорио сам им: Од камења увреда“, арапска пословица, аутор непознат- каже Ружица.

Одувек сам гајила љубав према квизовима, посебно географији и историји, а то што сам била окружена младима за мене је била олакшавајућа околност

Најшармантнија такмичарка „Потере“
Говори руски, енглески и француски, који је усавршила радећи у „Зорки“- заштити биља и фармацији, сарађујући са произвођачима адитива из Белгије и Француске. И данас подучава младе по потреби, а држала је и часове хемије и математике. Ученица Александра Павловић, ћерка дугогодишње пријатељице, пријавила је за први квиз у коме се опробала „Високи напон“. Уследила је „Најслабија карика“, а у „Потери“ је учествовала чак три пута, последњи пут ове године. Оценили су је као најшармантнију такмичарку, али она те похвале скромно одбацује дајући предност младима.

-Одувек сам гајила љубав према квизовима, посебно географији и историји, а то што сам била окружена младима за мене је била олакшавајућа околност, јер је фактор треме био искључен. Многи су ме пријатно изненадили својим знањем. Новац ми никада није био циљ, свакако бих оно што освојим поклонила, али ми је увек било криво због осталих такмичара који су заслужили кад им за мало измакне награда- објашњава.

Улоге у домаћинству су подељене- Љубица је хигијеничарка, а Ружица куварица.
-Рушка није везана за ствари, чак ни ја. Волим сваку ствар коју сам купила, али током сваког чишћења куће, нешто се разбије. Водимо се тиме да је најважније здравље и душевни мир, све друго је пролазно- каже Љубица, док се Ружица надовезује цитирајући речи једног свештеника: „Није најважније здравље, највеће богатство сваког човека је чиста савест. Немојте чинити зло и бојте се Бога“.

-То је и мој мото. Увек истичем да треба бити вредан и посао за који си плаћен радити поштено- напомиње, подсећајући на речи владике Николаја да је „увек важније добро владање од много знања, али само ако се то знање не искористи на зло“.

Фото: Глас Подриња

Деда Новак Томић био је индустријалац у Ваљеву и велики донатор за време Првог светског рата, а захвалница за његово доброчинство стоји као сведочанство на зиду. Ружица и Љубица настављајући породичну традицију помажу цркви, верујући да је у давању смисао постојања и одржања и начин да нашу коначност преточимо у вечност.