ИЗМЕЂУ РЕДОВА
ПРВИ СНЕГ
Када смо 1. јануара добили чисту, чедну и уредну ову Нову годину, надали смо се само лепом. А ево, сад се види, и ту годину смо успели да проћердамо.
Први снег опет изненадио којекога. Баш. А и откуда тај снег у децембру.
Додуше још ћемо се ми наизненађивати до пролећа. Којечему.
А и наслушаћемо се колико је снега пало у Београду и на Копаонику, како се чисте београдске улице и прилазни путеви Копаонику, какво ће време сутра бити у Београду и на Копаонику, како... Уосталом, они који нису у овом животу постигли да живе у Београду а зиме проводе на Копаонику, е они и нису достојни да их телевизије помињу.
Београдски градоначелник замолио контролоре у градском саобраћају да због зимских неприлика мање туку путнике без карата, односно да буду толерантнији према људима који нису могли да прогацају кроз снег да дођу до билета. У шабачком крају то није случај. Додуше овдашњи аутобуси су помешали годишња доба, лети греју, јер немају прозора и не ради клима а зими хладе. Неко то воли вруће.
Моли се снег да више не пада током викенда, не можемо да постигнемо.
Неки међу унутрашњим Србима, односно Србима који живе у унутрашњости, питају се зашто грејање у Београду и Новом Саду, у нормалним приликама, ради до 22 сата а у свим другим местима гаси се сат раније. Значи ли то да и грејање има два аршина, престоничко и провинцијско.
Ево обистиниле су се временске прогнозе и то оне да нам хладноћа долази са Запада. А ми баш навалили да идемо на тај Запад. Хладни.
Е баш тамо на том неком Западу неки наши и неки њихови и још неки ничији, имали некакву радну вечеру, опет. Нешто то учестало. Свашта ту може да се изроди, д“™ извине она младица Ештон.
Добра је, иако нема везе западњацима, она наша народна „ Не пада снег да покрије брег већ да свака зверка покаже свој траг“. Међутим, ови наши нешто се ускопистили па успорили са гоњењем разноразног звериња.
Мали Марко, син оног великог Мишковића, великог не по стасу већ по гласу, е тај покушао приватним авионом неки дан да одлети за Лондон али су га државни органи спречили, изгледа да је писта била клизава. Ипак је нешто склиско у држави Србији.
А Словенија, иако се представља западнијом и од самог Запада, полако почиње да личи на неке друге балканске земље. Па то је доказ да та Европа и није далеко од Балкана.
Па и онај Словенац који у име те Европе брине и надгледа Србију, рече неки дан да је баш та Србија на добром путу. А тај пут, наравно, води у Европу. Па баш му хвала што као бивши брат мотри да ми негде не забаврљимо крај пута и стигнемо тамо где треба и кад треба. Не би ли се усрећили као што су то и његови „Худичи“.
Па и оно „Арапско пролеће“, које су по свему судећи „климатски“ подстицала баш западњаци, ево и сад даје праве резултате. Протегло се у нову зиму. Клима се баш мења.
Неким другим поводом, додуше мало сличном овим , један од виспренијих међу Србима, рекао је „ Бескрајан је пут који ничему не води“. Европо, ето нас.
Први снег опет изненадио којекога. Баш. А и откуда тај снег у децембру.
Додуше још ћемо се ми наизненађивати до пролећа. Којечему.
А и наслушаћемо се колико је снега пало у Београду и на Копаонику, како се чисте београдске улице и прилазни путеви Копаонику, какво ће време сутра бити у Београду и на Копаонику, како... Уосталом, они који нису у овом животу постигли да живе у Београду а зиме проводе на Копаонику, е они и нису достојни да их телевизије помињу.
Београдски градоначелник замолио контролоре у градском саобраћају да због зимских неприлика мање туку путнике без карата, односно да буду толерантнији према људима који нису могли да прогацају кроз снег да дођу до билета. У шабачком крају то није случај. Додуше овдашњи аутобуси су помешали годишња доба, лети греју, јер немају прозора и не ради клима а зими хладе. Неко то воли вруће.
Моли се снег да више не пада током викенда, не можемо да постигнемо.
Неки међу унутрашњим Србима, односно Србима који живе у унутрашњости, питају се зашто грејање у Београду и Новом Саду, у нормалним приликама, ради до 22 сата а у свим другим местима гаси се сат раније. Значи ли то да и грејање има два аршина, престоничко и провинцијско.
Ево обистиниле су се временске прогнозе и то оне да нам хладноћа долази са Запада. А ми баш навалили да идемо на тај Запад. Хладни.
Е баш тамо на том неком Западу неки наши и неки њихови и још неки ничији, имали некакву радну вечеру, опет. Нешто то учестало. Свашта ту може да се изроди, д“™ извине она младица Ештон.
Добра је, иако нема везе западњацима, она наша народна „ Не пада снег да покрије брег већ да свака зверка покаже свој траг“. Међутим, ови наши нешто се ускопистили па успорили са гоњењем разноразног звериња.
Мали Марко, син оног великог Мишковића, великог не по стасу већ по гласу, е тај покушао приватним авионом неки дан да одлети за Лондон али су га државни органи спречили, изгледа да је писта била клизава. Ипак је нешто склиско у држави Србији.
А Словенија, иако се представља западнијом и од самог Запада, полако почиње да личи на неке друге балканске земље. Па то је доказ да та Европа и није далеко од Балкана.
Па и онај Словенац који у име те Европе брине и надгледа Србију, рече неки дан да је баш та Србија на добром путу. А тај пут, наравно, води у Европу. Па баш му хвала што као бивши брат мотри да ми негде не забаврљимо крај пута и стигнемо тамо где треба и кад треба. Не би ли се усрећили као што су то и његови „Худичи“.
Па и оно „Арапско пролеће“, које су по свему судећи „климатски“ подстицала баш западњаци, ево и сад даје праве резултате. Протегло се у нову зиму. Клима се баш мења.
Неким другим поводом, додуше мало сличном овим , један од виспренијих међу Србима, рекао је „ Бескрајан је пут који ничему не води“. Европо, ето нас.
Најновији број
25. април 2024.
