СЕЋАЊА НА СТАРИ ШАБАЦ
ЖАК “САПУНЏИЈА“
Немојте бити изненађени са податком да се у Шапцу пре 1900. године производио и користио тоалет сапун. А и какав би Шабац био ,,Мали Париз“ када његови грађани не би одржавали личну хигијену на париском нивоу. Као дечак становао сам 1948. године у фабрици сапуна која се налазила на Баиру у улицу Јанка Веселиновића. То је био додатни разлог да истражим њен историјат. Најстарији податак пронашао сам у шабачком листу ,,Либералу“ из далеке 1894. године. У новинском чланку не спомиње се фабрика већ Јеврејин Бити Јаков који Шапчанима даје на знање да продаје миришљави сапун. Вероватно да је имао мању радионицу у којој је правио миришљави сапун и продавао га Шапчанима. Део шабачке штампе од 1900. до 1920. године уништен је током Првог светског рата па сам трагање наставио по београдској ,,Политици“ од 1900. -1940. године.
У једном од бројева из 1909. наишао сам на следећи приватни оглас: ,,У вароши Шапцу отварам сапунџијску радњу коју ћу водити под мојим именом ЖАКИ Б. ЈАКОВ. Радњу ћу сам пуноважно потписивати и задуживати. Ово дајем јавности на основу 5. и 6. трговачког закона. 23. јуна 1909. год. Шабац Жаки Б. Јаков сапунџија из Шапца“. У наставку огласа следио је други текст: ,,Да је Жаки Б. Јаков , сапунџија из Шапца кога потписати лично познаје овај оглас који му је у суду прочитан за свој признао. Шабачки првостепени суд тврди по наплати таксе. Но 17204. 17. децембра 1909. год. у Шапцу ( МП ) председник суда. Драг.Јовановић ц.р. писар Д-р Драг.Н. Туфегкџић с.р.“. Све је било урађено по пропису и објављено у ондашњој ,,Политици“.
Рекло би се да је све јасно али и није јер се у тексту из 1894. спомиње Бити Јаков (Јаков је презиме), што би значило да посао наставља његов син Жаки Б. Јаков. Фабрика Жака Б. Јакова радила је у Шапцу до почетка Првог светског рата током којег је била уништена. ,,Подрински весник“ од 30. маја 1920. објавио је текст :,,ФАБРИКА САПУНА . Наш суграђанин г. Жак Бити овд. Фабрикант сапуна, вративши се са Солунског фронта, приступио је обнављању своје тотално уништене фабрике сапуна. Он је већ до сад постигао велики успех јер израђује толико робе да подмирује потребе већег дела Шапца и околине. Г. Жака познајемо као великог устаоца и надамо се да ћемо скоро видети његову фабрику на оном ступцу, на коме је и пре рата била“. На основу ових података из новина може се донети закљичак да је јеврејска породица Јаков живела у Шапцу пре 1900. године. Жак Б. Јаков у Шапцу зван Жак сапунџија био је веома угледна личност. Живео је у прелепој кући у Карађорђевој улици са супругом Сарином са којом није имао деце. У дну дворишта где су становали, налазиле су се просторије са машинама за израду сапуна.
Већина људи данас не схвата шта је у оно време значио сапун. Посуђе се прало са цеђем који се правио мешањем воде и пепела од сагорелог дрвета а многе домаћице правиле су и домаћи сапун кувајући масноћу и живу соду. Тако су на површини посуде добијале белу масу коју су скидале и користиле за прање веша. Био је то ,,домаћи сапун“. Жакова величина није била само у томе што је био индустријалац који је међу првима у земљи производио сапун на савремен начин. Он је пре свега био Србин јеврејске националности, прошао голготу Првог светског рата. Краљ Александар га је 1934. године одликовао орденом Краљевске круне. Жак је био и председник Шабачког певачког друштва ,,Занатлија“ којем је 1934. године свечано даровао заставу клуба. Био је велики шабачки дародаваоц али и хемијски стручњак. У то време на простору Југославије ницале су и друге фабрике сапуна. Свакако да је Жакова у Шапцу била међу првима у земљи. Да није почео Други светски рат његова фабрика би постала водећа.
Трагајући за подацима о фабрици сапуна упознао сам се са Шапчанином Милом Миљковићем чији је отац Душан радио код Жака од 1934. до 1938. године и добио звање калфе. Миле данас чува очеве рецептуре за израду сапуна, бројна документа , па чак и неколико пераћих сапуна ,,Палма,, који су прављени у Жаковој фабрици. На жалост, Жак је трагично завршио свој живот као и многи Јевреји. Шта се дођалао са фабриком сапуна после завршетка Другог светског рата, сазнаћете другом приликом. А када перете руке, сетите се Жака ,,сапунџије ,, и његовог сапуна ,,Палма,, јер својим животом и радом свакако да је он то заслужио од својих суграђана Шапчана.
Драгутин Драган Петровић
У једном од бројева из 1909. наишао сам на следећи приватни оглас: ,,У вароши Шапцу отварам сапунџијску радњу коју ћу водити под мојим именом ЖАКИ Б. ЈАКОВ. Радњу ћу сам пуноважно потписивати и задуживати. Ово дајем јавности на основу 5. и 6. трговачког закона. 23. јуна 1909. год. Шабац Жаки Б. Јаков сапунџија из Шапца“. У наставку огласа следио је други текст: ,,Да је Жаки Б. Јаков , сапунџија из Шапца кога потписати лично познаје овај оглас који му је у суду прочитан за свој признао. Шабачки првостепени суд тврди по наплати таксе. Но 17204. 17. децембра 1909. год. у Шапцу ( МП ) председник суда. Драг.Јовановић ц.р. писар Д-р Драг.Н. Туфегкџић с.р.“. Све је било урађено по пропису и објављено у ондашњој ,,Политици“.
Рекло би се да је све јасно али и није јер се у тексту из 1894. спомиње Бити Јаков (Јаков је презиме), што би значило да посао наставља његов син Жаки Б. Јаков. Фабрика Жака Б. Јакова радила је у Шапцу до почетка Првог светског рата током којег је била уништена. ,,Подрински весник“ од 30. маја 1920. објавио је текст :,,ФАБРИКА САПУНА . Наш суграђанин г. Жак Бити овд. Фабрикант сапуна, вративши се са Солунског фронта, приступио је обнављању своје тотално уништене фабрике сапуна. Он је већ до сад постигао велики успех јер израђује толико робе да подмирује потребе већег дела Шапца и околине. Г. Жака познајемо као великог устаоца и надамо се да ћемо скоро видети његову фабрику на оном ступцу, на коме је и пре рата била“. На основу ових података из новина може се донети закљичак да је јеврејска породица Јаков живела у Шапцу пре 1900. године. Жак Б. Јаков у Шапцу зван Жак сапунџија био је веома угледна личност. Живео је у прелепој кући у Карађорђевој улици са супругом Сарином са којом није имао деце. У дну дворишта где су становали, налазиле су се просторије са машинама за израду сапуна.
Већина људи данас не схвата шта је у оно време значио сапун. Посуђе се прало са цеђем који се правио мешањем воде и пепела од сагорелог дрвета а многе домаћице правиле су и домаћи сапун кувајући масноћу и живу соду. Тако су на површини посуде добијале белу масу коју су скидале и користиле за прање веша. Био је то ,,домаћи сапун“. Жакова величина није била само у томе што је био индустријалац који је међу првима у земљи производио сапун на савремен начин. Он је пре свега био Србин јеврејске националности, прошао голготу Првог светског рата. Краљ Александар га је 1934. године одликовао орденом Краљевске круне. Жак је био и председник Шабачког певачког друштва ,,Занатлија“ којем је 1934. године свечано даровао заставу клуба. Био је велики шабачки дародаваоц али и хемијски стручњак. У то време на простору Југославије ницале су и друге фабрике сапуна. Свакако да је Жакова у Шапцу била међу првима у земљи. Да није почео Други светски рат његова фабрика би постала водећа.
Трагајући за подацима о фабрици сапуна упознао сам се са Шапчанином Милом Миљковићем чији је отац Душан радио код Жака од 1934. до 1938. године и добио звање калфе. Миле данас чува очеве рецептуре за израду сапуна, бројна документа , па чак и неколико пераћих сапуна ,,Палма,, који су прављени у Жаковој фабрици. На жалост, Жак је трагично завршио свој живот као и многи Јевреји. Шта се дођалао са фабриком сапуна после завршетка Другог светског рата, сазнаћете другом приликом. А када перете руке, сетите се Жака ,,сапунџије ,, и његовог сапуна ,,Палма,, јер својим животом и радом свакако да је он то заслужио од својих суграђана Шапчана.
Драгутин Драган Петровић
Најновији број
25. април 2024.
