SEĆANjA NA STARI ŠABAC
ŽAK “SAPUNDžIJA“
Nemojte biti iznenađeni sa podatkom da se u Šapcu pre 1900. godine proizvodio i koristio toalet sapun. A i kakav bi Šabac bio ,,Mali Pariz“ kada njegovi građani ne bi održavali ličnu higijenu na pariskom nivou. Kao dečak stanovao sam 1948. godine u fabrici sapuna koja se nalazila na Bairu u ulicu Janka Veselinovića. To je bio dodatni razlog da istražim njen istorijat. Najstariji podatak pronašao sam u šabačkom listu ,,Liberalu“ iz daleke 1894. godine. U novinskom članku ne spominje se fabrika već Jevrejin Biti Jakov koji Šapčanima daje na znanje da prodaje mirišljavi sapun. Verovatno da je imao manju radionicu u kojoj je pravio mirišljavi sapun i prodavao ga Šapčanima. Deo šabačke štampe od 1900. do 1920. godine uništen je tokom Prvog svetskog rata pa sam traganje nastavio po beogradskoj ,,Politici“ od 1900. -1940. godine.
U jednom od brojeva iz 1909. naišao sam na sledeći privatni oglas: ,,U varoši Šapcu otvaram sapundžijsku radnju koju ću voditi pod mojim imenom ŽAKI B. JAKOV. Radnju ću sam punovažno potpisivati i zaduživati. Ovo dajem javnosti na osnovu 5. i 6. trgovačkog zakona. 23. juna 1909. god. Šabac Žaki B. Jakov sapundžija iz Šapca“. U nastavku oglasa sledio je drugi tekst: ,,Da je Žaki B. Jakov , sapundžija iz Šapca koga potpisati lično poznaje ovaj oglas koji mu je u sudu pročitan za svoj priznao. Šabački prvostepeni sud tvrdi po naplati takse. No 17204. 17. decembra 1909. god. u Šapcu ( MP ) predsednik suda. Drag.Jovanović c.r. pisar D-r Drag.N. Tufegkdžić s.r.“. Sve je bilo urađeno po propisu i objavljeno u ondašnjoj ,,Politici“.
Reklo bi se da je sve jasno ali i nije jer se u tekstu iz 1894. spominje Biti Jakov (Jakov je prezime), što bi značilo da posao nastavlja njegov sin Žaki B. Jakov. Fabrika Žaka B. Jakova radila je u Šapcu do početka Prvog svetskog rata tokom kojeg je bila uništena. ,,Podrinski vesnik“ od 30. maja 1920. objavio je tekst :,,FABRIKA SAPUNA . Naš sugrađanin g. Žak Biti ovd. Fabrikant sapuna, vrativši se sa Solunskog fronta, pristupio je obnavljanju svoje totalno uništene fabrike sapuna. On je već do sad postigao veliki uspeh jer izrađuje toliko robe da podmiruje potrebe većeg dela Šapca i okoline. G. Žaka poznajemo kao velikog ustaoca i nadamo se da ćemo skoro videti njegovu fabriku na onom stupcu, na kome je i pre rata bila“. Na osnovu ovih podataka iz novina može se doneti zakljičak da je jevrejska porodica Jakov živela u Šapcu pre 1900. godine. Žak B. Jakov u Šapcu zvan Žak sapundžija bio je veoma ugledna ličnost. Živeo je u prelepoj kući u Karađorđevoj ulici sa suprugom Sarinom sa kojom nije imao dece. U dnu dvorišta gde su stanovali, nalazile su se prostorije sa mašinama za izradu sapuna.
Većina ljudi danas ne shvata šta je u ono vreme značio sapun. Posuđe se pralo sa ceđem koji se pravio mešanjem vode i pepela od sagorelog drveta a mnoge domaćice pravile su i domaći sapun kuvajući masnoću i živu sodu. Tako su na površini posude dobijale belu masu koju su skidale i koristile za pranje veša. Bio je to ,,domaći sapun“. Žakova veličina nije bila samo u tome što je bio industrijalac koji je među prvima u zemlji proizvodio sapun na savremen način. On je pre svega bio Srbin jevrejske nacionalnosti, prošao golgotu Prvog svetskog rata. Kralj Aleksandar ga je 1934. godine odlikovao ordenom Kraljevske krune. Žak je bio i predsednik Šabačkog pevačkog društva ,,Zanatlija“ kojem je 1934. godine svečano darovao zastavu kluba. Bio je veliki šabački darodavaoc ali i hemijski stručnjak. U to vreme na prostoru Jugoslavije nicale su i druge fabrike sapuna. Svakako da je Žakova u Šapcu bila među prvima u zemlji. Da nije počeo Drugi svetski rat njegova fabrika bi postala vodeća.
Tragajući za podacima o fabrici sapuna upoznao sam se sa Šapčaninom Milom Miljkovićem čiji je otac Dušan radio kod Žaka od 1934. do 1938. godine i dobio zvanje kalfe. Mile danas čuva očeve recepture za izradu sapuna, brojna dokumenta , pa čak i nekoliko peraćih sapuna ,,Palma,, koji su pravljeni u Žakovoj fabrici. Na žalost, Žak je tragično završio svoj život kao i mnogi Jevreji. Šta se dođalao sa fabrikom sapuna posle završetka Drugog svetskog rata, saznaćete drugom prilikom. A kada perete ruke, setite se Žaka ,,sapundžije ,, i njegovog sapuna ,,Palma,, jer svojim životom i radom svakako da je on to zaslužio od svojih sugrađana Šapčana.
Dragutin Dragan Petrović
U jednom od brojeva iz 1909. naišao sam na sledeći privatni oglas: ,,U varoši Šapcu otvaram sapundžijsku radnju koju ću voditi pod mojim imenom ŽAKI B. JAKOV. Radnju ću sam punovažno potpisivati i zaduživati. Ovo dajem javnosti na osnovu 5. i 6. trgovačkog zakona. 23. juna 1909. god. Šabac Žaki B. Jakov sapundžija iz Šapca“. U nastavku oglasa sledio je drugi tekst: ,,Da je Žaki B. Jakov , sapundžija iz Šapca koga potpisati lično poznaje ovaj oglas koji mu je u sudu pročitan za svoj priznao. Šabački prvostepeni sud tvrdi po naplati takse. No 17204. 17. decembra 1909. god. u Šapcu ( MP ) predsednik suda. Drag.Jovanović c.r. pisar D-r Drag.N. Tufegkdžić s.r.“. Sve je bilo urađeno po propisu i objavljeno u ondašnjoj ,,Politici“.
Reklo bi se da je sve jasno ali i nije jer se u tekstu iz 1894. spominje Biti Jakov (Jakov je prezime), što bi značilo da posao nastavlja njegov sin Žaki B. Jakov. Fabrika Žaka B. Jakova radila je u Šapcu do početka Prvog svetskog rata tokom kojeg je bila uništena. ,,Podrinski vesnik“ od 30. maja 1920. objavio je tekst :,,FABRIKA SAPUNA . Naš sugrađanin g. Žak Biti ovd. Fabrikant sapuna, vrativši se sa Solunskog fronta, pristupio je obnavljanju svoje totalno uništene fabrike sapuna. On je već do sad postigao veliki uspeh jer izrađuje toliko robe da podmiruje potrebe većeg dela Šapca i okoline. G. Žaka poznajemo kao velikog ustaoca i nadamo se da ćemo skoro videti njegovu fabriku na onom stupcu, na kome je i pre rata bila“. Na osnovu ovih podataka iz novina može se doneti zakljičak da je jevrejska porodica Jakov živela u Šapcu pre 1900. godine. Žak B. Jakov u Šapcu zvan Žak sapundžija bio je veoma ugledna ličnost. Živeo je u prelepoj kući u Karađorđevoj ulici sa suprugom Sarinom sa kojom nije imao dece. U dnu dvorišta gde su stanovali, nalazile su se prostorije sa mašinama za izradu sapuna.
Većina ljudi danas ne shvata šta je u ono vreme značio sapun. Posuđe se pralo sa ceđem koji se pravio mešanjem vode i pepela od sagorelog drveta a mnoge domaćice pravile su i domaći sapun kuvajući masnoću i živu sodu. Tako su na površini posude dobijale belu masu koju su skidale i koristile za pranje veša. Bio je to ,,domaći sapun“. Žakova veličina nije bila samo u tome što je bio industrijalac koji je među prvima u zemlji proizvodio sapun na savremen način. On je pre svega bio Srbin jevrejske nacionalnosti, prošao golgotu Prvog svetskog rata. Kralj Aleksandar ga je 1934. godine odlikovao ordenom Kraljevske krune. Žak je bio i predsednik Šabačkog pevačkog društva ,,Zanatlija“ kojem je 1934. godine svečano darovao zastavu kluba. Bio je veliki šabački darodavaoc ali i hemijski stručnjak. U to vreme na prostoru Jugoslavije nicale su i druge fabrike sapuna. Svakako da je Žakova u Šapcu bila među prvima u zemlji. Da nije počeo Drugi svetski rat njegova fabrika bi postala vodeća.
Tragajući za podacima o fabrici sapuna upoznao sam se sa Šapčaninom Milom Miljkovićem čiji je otac Dušan radio kod Žaka od 1934. do 1938. godine i dobio zvanje kalfe. Mile danas čuva očeve recepture za izradu sapuna, brojna dokumenta , pa čak i nekoliko peraćih sapuna ,,Palma,, koji su pravljeni u Žakovoj fabrici. Na žalost, Žak je tragično završio svoj život kao i mnogi Jevreji. Šta se dođalao sa fabrikom sapuna posle završetka Drugog svetskog rata, saznaćete drugom prilikom. A kada perete ruke, setite se Žaka ,,sapundžije ,, i njegovog sapuna ,,Palma,, jer svojim životom i radom svakako da je on to zaslužio od svojih sugrađana Šapčana.
Dragutin Dragan Petrović
Najnoviji broj
25. april 2024.
