КОЈЕКУДЕ... ЊЕГОВИМ ТРАГОМ (42)
КАРАЂОРЂЕВ РАТНИ МОРАЛ
Поводом 206. годишњице Првог српског устанка и Дана државности Србије (15.02. Сретење) објављујемо фељтон “Којекуде ... Његовим трагом“, аутора Богдана Секендека. Реч је о трагу Карађорђа кроз историју и кроз Подриње
Карађорђе је, познато је то, био веома строг али правичан. Међутим, он је био познат и по племенитом и човечном понашању према побеђеном непријатељу. Има више примера за то. Када су устаници 1804. победили Турке на Руднику, тврђави чувеног злочинца Смаил-аге званог “Руднички бик“, заробљене Турке Карађорђе је охрабрио пуштањем на слободу да слободно тргују као и пре. Жене и децу побијених Турака није дао злостављати, већ је наредио да се испрате за Ужице и Чачак, који су још били под турском влашћу.
По освајању Београда у децембру 1806. године Карађорђе је показао крајње човекољубље према предатим Турцима и њиховој чељади. Наредио је да се турској сиротињи, која је лутала градом сваког дана дели хлеб. Многим турским женама, које су од бећара биле опљачкане, указивао је милост, одредио им две џамије за становање, постарао се да добијају храну и поставио стражу да их чува. Многе од њих су бродовима кренуле слободно за Видин. Међутим, војвода Миленко Стојковић их је дочекивао у Поречу, себи одвојио 60 најлепших була и створио харем. Господар Миленко је живео као турски ага, против којих се борио. Какав је то морал?
Када је Карађорђе офанзивном акцијом продро 1809. у Санџак и потукао Турке на Сјеници изведу пред њега 57 турских жена и девојака. Он им даде да се пресвуку у чисте хаљине и на частан начин их отпусти и преда Турцима.
У селу Венчанима тешко се огрешио неки Томаш Туфегџија. Плашећи се Карађорђеве казне он побегне, али сељаци доведу пред Вожда његовог сина. Овај Томашевом сину није хтео ништа чинити говорећи: “Син за дела оца не одговара“.
Карађорђе као командант
Када је Карађорђе 1787. године са породицом пребегао у Срем и кад је као добровољац ступио у Српски фрајкор (добровољачке јединице у аустријској војсци) којег је у Сомбору формирао пуковник Михаило Михаљевић, по први пут се сусрео са војном обуком. Неписмен, али природно интелигентан, снажан, брз и окретан Карађорђе је брзо учио. У почетку му је све било интересантно. Али, хроничари су забележили и то да је његова прека хајдучка нарав тешко подносила ондашњи војнички дрил и батинање војника. Имао је среће да му је командир чете био капетан Радич Петровић, познати артиљерац и фортификатор. Од њега је Карађорђе научио употребу топова и изградњу шанчева по свим правилима ондашње фортификације. У Аустро-турском рату од 1788. до 1791. године, који је код нас познат као Кочина крајина, Карађорђе је стекао и прво ратно искуство. Зна се да је у првој години рата учествовао у нападу на Шабац. Са Кленачке стране. Тада је већ имао чин стражмештер (наредник). Вук Караџић бележи да је Карађорђе после тога био увређен што и поред задобијених рана због суревњивости старешина није добио одликовање и да се због тога одметнуо од фрајкора? У ствари, прави разлог за напуштање фрајкора било је Карађорђево разочарење у политику коју је водила аустријска царевина у односу на ослобођење Срба од Турака.
По освајању Београда у децембру 1806. године Карађорђе је показао крајње човекољубље према предатим Турцима и њиховој чељади. Наредио је да се турској сиротињи, која је лутала градом сваког дана дели хлеб. Многим турским женама, које су од бећара биле опљачкане, указивао је милост, одредио им две џамије за становање, постарао се да добијају храну и поставио стражу да их чува. Многе од њих су бродовима кренуле слободно за Видин. Међутим, војвода Миленко Стојковић их је дочекивао у Поречу, себи одвојио 60 најлепших була и створио харем. Господар Миленко је живео као турски ага, против којих се борио. Какав је то морал?
Када је Карађорђе офанзивном акцијом продро 1809. у Санџак и потукао Турке на Сјеници изведу пред њега 57 турских жена и девојака. Он им даде да се пресвуку у чисте хаљине и на частан начин их отпусти и преда Турцима.
У селу Венчанима тешко се огрешио неки Томаш Туфегџија. Плашећи се Карађорђеве казне он побегне, али сељаци доведу пред Вожда његовог сина. Овај Томашевом сину није хтео ништа чинити говорећи: “Син за дела оца не одговара“.
Карађорђе као командант
Када је Карађорђе 1787. године са породицом пребегао у Срем и кад је као добровољац ступио у Српски фрајкор (добровољачке јединице у аустријској војсци) којег је у Сомбору формирао пуковник Михаило Михаљевић, по први пут се сусрео са војном обуком. Неписмен, али природно интелигентан, снажан, брз и окретан Карађорђе је брзо учио. У почетку му је све било интересантно. Али, хроничари су забележили и то да је његова прека хајдучка нарав тешко подносила ондашњи војнички дрил и батинање војника. Имао је среће да му је командир чете био капетан Радич Петровић, познати артиљерац и фортификатор. Од њега је Карађорђе научио употребу топова и изградњу шанчева по свим правилима ондашње фортификације. У Аустро-турском рату од 1788. до 1791. године, који је код нас познат као Кочина крајина, Карађорђе је стекао и прво ратно искуство. Зна се да је у првој години рата учествовао у нападу на Шабац. Са Кленачке стране. Тада је већ имао чин стражмештер (наредник). Вук Караџић бележи да је Карађорђе после тога био увређен што и поред задобијених рана због суревњивости старешина није добио одликовање и да се због тога одметнуо од фрајкора? У ствари, прави разлог за напуштање фрајкора било је Карађорђево разочарење у политику коју је водила аустријска царевина у односу на ослобођење Срба од Турака.
Најновији број
25. април 2024.
