ТРИБИНА ПНХЗ „БРАТСТВО СВ. КРАЉА МИЛУТИНА“ ШАБАЦ
ПОШАСТИ 21. ВЕКА
Говорећи прошлог четвртка, 17. марта, у Великој сали КЦШ, о штетном утицају генетички модификованих организама и хемијских супстанци на здравље људи Никола Алексић, директор Еколошког покрета Новог Сада, упозорио на опасност од биолошког истребљења са лица земље
У времену компјутера и напредне технологије све јачи су гласови који упозоравају на опасности великих размера по животну средину, здравље и биолошки опстанак великог дела човечанства. Тако је о цодеџсу алиментариусу, генетички модификованим организмима и хемијским запрашивањем из ваздуха, повезаним темама које једна другу надопуњују, проговорио Никола Алексић, истакнути борац за очување животне средине и здравља будућих нараштаја у нашој земљи.
„Закон о храни“, познатији као цодеџ алиментариус, представља правилник о храни Уједињених нација које спонзоришу две УН организације ““ ЊХО (Светска здравствена организација) и ФАО (Организација за храну и пољопривреду).
-Цодекс, чијим се правилима предвиђа убиство три милијарде људи, наставак је нацистичке филозофије „Еугенике“. Осмишљен почетком шездесетих година све до 1. јануара 2010. године био је добровољан. Када је увучен велики број држава тог датума су једнострано прогласили обавезност примене одредница Цодеџа алиментариус у свакој земљи потписници. На један криминалан начин у Међународном суду правде обезбедили су једно правило које није имало упориште у међународном праву а то је да ако су две земље у међусобном спору око трговине храном, увоза ““ извоза, аутоматски спор добија она држава која је потписница Цодеџа алиментариуса без обзира на правне аргументе. То је практично био разлог што су га скоро све државе на свету прихватиле ““ рекао је Никола Алексић.
Као скуп правила за регулацију пољопривреде и потпуну контролу хране од семена до коначног производа има за мото заштиту здравља потрошача и обезбеђење добре праксе у трговини храном.
-Од првобитног настојања показао је право лице и оно што јесте, а то је правилник о угрожавању здравља потрошача. Ову оцену потврђује враћање на листу дозвољених хербицида, најотровнијих хемијских супстанци пронађених током људске цивилизације. Затим употребу вештачког говеђег хормона раста у тову стоке, антибиотика у заштити крава музара, генетички модификованих организама у пољопривредној производњи, најотровнијих адитива у производњи хране и зрачењу хране гама зрацима. Они су ове одредбе сакрили између 4.000 других различитих одредница.
Готово сви природни лекови и традиционална медицина забрањени су и обележени као опасни. Дозвољени ће бити само фармацеутски производи. Више није потребно обележвати животиње које су генетски модификоване што је до сада било обавезно. ГМО и производи од њих тако не морају да носе ознаку на етикати као такви. По речима Николе Алексића чак ни бели лук, који се у медицини сматра леком због свог хемијског састава који благотворно утиче на организам, више се неће смети гајити у личној производњи. У САД, Новом Зеланду и Француској тај закон је већ на снази.
„Закон о храни“, познатији као цодеџ алиментариус, представља правилник о храни Уједињених нација које спонзоришу две УН организације ““ ЊХО (Светска здравствена организација) и ФАО (Организација за храну и пољопривреду).
-Цодекс, чијим се правилима предвиђа убиство три милијарде људи, наставак је нацистичке филозофије „Еугенике“. Осмишљен почетком шездесетих година све до 1. јануара 2010. године био је добровољан. Када је увучен велики број држава тог датума су једнострано прогласили обавезност примене одредница Цодеџа алиментариус у свакој земљи потписници. На један криминалан начин у Међународном суду правде обезбедили су једно правило које није имало упориште у међународном праву а то је да ако су две земље у међусобном спору око трговине храном, увоза ““ извоза, аутоматски спор добија она држава која је потписница Цодеџа алиментариуса без обзира на правне аргументе. То је практично био разлог што су га скоро све државе на свету прихватиле ““ рекао је Никола Алексић.
Као скуп правила за регулацију пољопривреде и потпуну контролу хране од семена до коначног производа има за мото заштиту здравља потрошача и обезбеђење добре праксе у трговини храном.
-Од првобитног настојања показао је право лице и оно што јесте, а то је правилник о угрожавању здравља потрошача. Ову оцену потврђује враћање на листу дозвољених хербицида, најотровнијих хемијских супстанци пронађених током људске цивилизације. Затим употребу вештачког говеђег хормона раста у тову стоке, антибиотика у заштити крава музара, генетички модификованих организама у пољопривредној производњи, најотровнијих адитива у производњи хране и зрачењу хране гама зрацима. Они су ове одредбе сакрили између 4.000 других различитих одредница.
Готово сви природни лекови и традиционална медицина забрањени су и обележени као опасни. Дозвољени ће бити само фармацеутски производи. Више није потребно обележвати животиње које су генетски модификоване што је до сада било обавезно. ГМО и производи од њих тако не морају да носе ознаку на етикати као такви. По речима Николе Алексића чак ни бели лук, који се у медицини сматра леком због свог хемијског састава који благотворно утиче на организам, више се неће смети гајити у личној производњи. У САД, Новом Зеланду и Француској тај закон је већ на снази.
Најновији број
25. април 2024.
