РАДИЕСТЕЗИЈА И СТВАРНОСТ
ГДЕ СПАВАЈУ ПАС И МАЧКА
Разговарали смо са једним од најпознатијих радиестезиста са простора бивше Југославије, господином Данком Гашићем, о штетним зрачењима и њиховом утицају на човека, о начину на који ради, о здрављу, принципу лоших одлука, о томе како се све што је лоше може употребити и окренути на добро.
Ви сте професионални радиестезиста, иза Вас су 23 године рада и преко 3.000 прегледаних кућа и станова. Како Вам се догодило да уђете у ову причу?
- Мислим да сам цео живот желео да се бавим овим стварима, али сам бирао погрешне путеве у животу. Тек у средњим годинама, када су се нагомилали проблеми, као последица чињенице да нисам свој пут на време спознао, почео сам да се преиспитујем и тражим одговоре. Како то већ бива, када човек ослушкује себе и прати знакове поред пута, где год бих кренуо, наилазио сам на огласе и књиге о радиестезији. Постало ми је јасно, тачније, осећао сам да би требало тиме да се бавим. ( сама реч радиестезија значи ““ осетљивост на зрачења). С обзиром да је у мени све било спремно, врата су се отворила и све је брзо кренуло, као да је експлодирало. Хвала Богу, учио сам од најбољих. То је био почетак.
Највише сте, чини ми се, научили искуствено, радећи тај посао?
- Да, обука коју сам имао, била је полазна основа за добру надградњу, јер је указала на неке моралне ствари и ограничења које човек мора да поштује да би могао да буде прави и поштен радиестезиста. То значи, пре свега, не злоупотребљавати знање које имате, што значи не бавити се прорицањем и чињењем онога што није њена основна сврха и друго, не мање важно, не радити ништа без нечије сагласности.
Радистезија је древна наука, међутим и данас је неким људима непозната, а други имају предрасуде?
- У неким државама је наука, у другим је на нивоу алтернативе, негде није дозвољена. Код нас је пре неколико година регистровна као детекција штетних зрачења. Чињеницу да је радиестезија стара наука или пракса доказују праисторијски цртежи на којима се налазе рашљари који траже воду. Суштина рашљарства тада је била тражење питке воде, што се и данас ради, и то све више, јер, питка вода полако постаје вреднија и од нафте. Одавно је била позната у Кини, где су утврдили да постоје места која су назвали капије змајева, која су лоша за становање и боравак људи на тим местима и тако је то кренуло... Касније се развијала у многим земљама на различите начине, углавном се раширила крајем 19. и почетком 20. века у Француској и Немачкој. Основе које су тада постављене, постале су база и данашње радиестезије. Оно што је битно за нас је чињеница да је између два велика светска рата, предавана на Вишој техничкој школи 1939. и1940. године. После Другог светског рата, дошло је до експлозије алтернативних активности, семинара и предавања. Касније је то замрло, почетком 90-их, јер смо преварени на разне начине, на многим нивоима, па и у радиестезији, која је, као „мајка“ алтернативе, маргинализована данас у Србији. Поређења ради, у Немачкој постоји 10.000 лиценцираних радиестезиста.
Ви сте професионални радиестезиста, иза Вас су 23 године рада и преко 3.000 прегледаних кућа и станова. Како Вам се догодило да уђете у ову причу?
- Мислим да сам цео живот желео да се бавим овим стварима, али сам бирао погрешне путеве у животу. Тек у средњим годинама, када су се нагомилали проблеми, као последица чињенице да нисам свој пут на време спознао, почео сам да се преиспитујем и тражим одговоре. Како то већ бива, када човек ослушкује себе и прати знакове поред пута, где год бих кренуо, наилазио сам на огласе и књиге о радиестезији. Постало ми је јасно, тачније, осећао сам да би требало тиме да се бавим. ( сама реч радиестезија значи ““ осетљивост на зрачења). С обзиром да је у мени све било спремно, врата су се отворила и све је брзо кренуло, као да је експлодирало. Хвала Богу, учио сам од најбољих. То је био почетак.
Највише сте, чини ми се, научили искуствено, радећи тај посао?
- Да, обука коју сам имао, била је полазна основа за добру надградњу, јер је указала на неке моралне ствари и ограничења које човек мора да поштује да би могао да буде прави и поштен радиестезиста. То значи, пре свега, не злоупотребљавати знање које имате, што значи не бавити се прорицањем и чињењем онога што није њена основна сврха и друго, не мање важно, не радити ништа без нечије сагласности.
Радистезија је древна наука, међутим и данас је неким људима непозната, а други имају предрасуде?
- У неким државама је наука, у другим је на нивоу алтернативе, негде није дозвољена. Код нас је пре неколико година регистровна као детекција штетних зрачења. Чињеницу да је радиестезија стара наука или пракса доказују праисторијски цртежи на којима се налазе рашљари који траже воду. Суштина рашљарства тада је била тражење питке воде, што се и данас ради, и то све више, јер, питка вода полако постаје вреднија и од нафте. Одавно је била позната у Кини, где су утврдили да постоје места која су назвали капије змајева, која су лоша за становање и боравак људи на тим местима и тако је то кренуло... Касније се развијала у многим земљама на различите начине, углавном се раширила крајем 19. и почетком 20. века у Француској и Немачкој. Основе које су тада постављене, постале су база и данашње радиестезије. Оно што је битно за нас је чињеница да је између два велика светска рата, предавана на Вишој техничкој школи 1939. и1940. године. После Другог светског рата, дошло је до експлозије алтернативних активности, семинара и предавања. Касније је то замрло, почетком 90-их, јер смо преварени на разне начине, на многим нивоима, па и у радиестезији, која је, као „мајка“ алтернативе, маргинализована данас у Србији. Поређења ради, у Немачкој постоји 10.000 лиценцираних радиестезиста.
Најновији број
25. април 2024.
