ИЗМЕЂУ РЕДОВА
НЕБЕСКИ НАРОД
Баш смо ми Срби неки чудан народ. Чудимо се сами себи а чуде нам се и други. Ето, на пример, преговарамо сами са собом. Па да. Ових дана одржано је неколико скупова, што ће рећи састанака, на којима су једни Срби покушавали да уразуме друге Србе око важног српског питања. Српска посла.
Кажемо за себе да смо и небески народ. Наравно, када гледамо у небо док ходамо па угазимо у нешто погано. Српска посла.
А то небески, е то нам је што више волимо да хватамо зјале него да сагледамо истини у очи. Српска посла.
Неко је забележио и ово: “Људи траже пут у небо из једноставног разлога што су залутали на земљу“.
Срби са Косова би по сваку цену да остану у Србији. Па и Срби из централне Србије би по сваку цену да остану у тој истој Србији, ал“™ мрка капа. Е то већ нису српска посла.
Срби су и они који су служили упокојену литургију живим људима. Е то само може да се деси код нас, небеских. Српска посла.
А кад је небо ових дана видело шта ради тај небески народ, послало је олују, па је неке крајеве те Србије ојадио лед. Давно је речено “Бог се драги на Србе разљути због њихова страшна сагрешења“, ал“™ шта вреди, у древне поуке баш и не верујемо. Српска посла.
И све то подсећа на оно што је давних дана забележио један мудар међу Србима, па иако је објављивано у овој рубрици није на одмет поновити: “Идеш по свету и одока одвајаш стотину по стотину људи. Стотину Аустралијанаца, стотину Холанђана, стотину Аустријанаца, стотину Енглеза, стотину Руса, стотину Хрвата, стотину Кинеза, стотину Француза, стотину Срба, стотину Грка, стотину Бугара. И кад их тако одвојиш у купице, станеш да их посматраш и упоређујеш. Боже, исти састав. Иста каквоћа. У свакој групи по две будале, пет лудака, четири поштењака, двадесет најобичњака, осам покварењака, петнаест превараната. Ама, нема разлике. Људи су људи. Пијандуре, распикуће, јајаре, положаре, добричине. Сви су људи исти. Изузетак су Срби. Они имају будалу више и једног паметног мање.“
Е, тако је то. Сад само треба одредити ко је тај један више а ко је један мање. Ипак, неће то данас бити тешко пронаћи. Срби су Срби.
Тамо негде у Србији неки општински функционери свукли у своје функционалне џепове повелике паре које су намењене народу страдалом од земљотреса. И сад ће се тим индивидуама судити, па ће можда мало и одлежати, па ће изаћи, па ће тврдити да то што су урадили уствари и нису урадили... Уместо да их вежу за бандере у том граду па кад народ пролази да их својски попљуне не би ли се запамтило шта су радили. Српска посла.
Неко је рекао “Држава није крава која се на небу храни а на земљи музе“. Ал“™ шта то вреди. Срби су Срби.
Е, па да. Нама Србима никада није досадно. Нама и Косовски бој још траје. Српска посла небеског народа!
Кажемо за себе да смо и небески народ. Наравно, када гледамо у небо док ходамо па угазимо у нешто погано. Српска посла.
А то небески, е то нам је што више волимо да хватамо зјале него да сагледамо истини у очи. Српска посла.
Неко је забележио и ово: “Људи траже пут у небо из једноставног разлога што су залутали на земљу“.
Срби са Косова би по сваку цену да остану у Србији. Па и Срби из централне Србије би по сваку цену да остану у тој истој Србији, ал“™ мрка капа. Е то већ нису српска посла.
Срби су и они који су служили упокојену литургију живим људима. Е то само може да се деси код нас, небеских. Српска посла.
А кад је небо ових дана видело шта ради тај небески народ, послало је олују, па је неке крајеве те Србије ојадио лед. Давно је речено “Бог се драги на Србе разљути због њихова страшна сагрешења“, ал“™ шта вреди, у древне поуке баш и не верујемо. Српска посла.
И све то подсећа на оно што је давних дана забележио један мудар међу Србима, па иако је објављивано у овој рубрици није на одмет поновити: “Идеш по свету и одока одвајаш стотину по стотину људи. Стотину Аустралијанаца, стотину Холанђана, стотину Аустријанаца, стотину Енглеза, стотину Руса, стотину Хрвата, стотину Кинеза, стотину Француза, стотину Срба, стотину Грка, стотину Бугара. И кад их тако одвојиш у купице, станеш да их посматраш и упоређујеш. Боже, исти састав. Иста каквоћа. У свакој групи по две будале, пет лудака, четири поштењака, двадесет најобичњака, осам покварењака, петнаест превараната. Ама, нема разлике. Људи су људи. Пијандуре, распикуће, јајаре, положаре, добричине. Сви су људи исти. Изузетак су Срби. Они имају будалу више и једног паметног мање.“
Е, тако је то. Сад само треба одредити ко је тај један више а ко је један мање. Ипак, неће то данас бити тешко пронаћи. Срби су Срби.
Тамо негде у Србији неки општински функционери свукли у своје функционалне џепове повелике паре које су намењене народу страдалом од земљотреса. И сад ће се тим индивидуама судити, па ће можда мало и одлежати, па ће изаћи, па ће тврдити да то што су урадили уствари и нису урадили... Уместо да их вежу за бандере у том граду па кад народ пролази да их својски попљуне не би ли се запамтило шта су радили. Српска посла.
Неко је рекао “Држава није крава која се на небу храни а на земљи музе“. Ал“™ шта то вреди. Срби су Срби.
Е, па да. Нама Србима никада није досадно. Нама и Косовски бој још траје. Српска посла небеског народа!
Најновији број
25. април 2024.
