IZMEĐU REDOVA
NEBESKI NAROD
Baš smo mi Srbi neki čudan narod. Čudimo se sami sebi a čude nam se i drugi. Eto, na primer, pregovaramo sami sa sobom. Pa da. Ovih dana održano je nekoliko skupova, što će reći sastanaka, na kojima su jedni Srbi pokušavali da urazume druge Srbe oko važnog srpskog pitanja. Srpska posla.
Kažemo za sebe da smo i nebeski narod. Naravno, kada gledamo u nebo dok hodamo pa ugazimo u nešto pogano. Srpska posla.
A to nebeski, e to nam je što više volimo da hvatamo zjale nego da sagledamo istini u oči. Srpska posla.
Neko je zabeležio i ovo: “Ljudi traže put u nebo iz jednostavnog razloga što su zalutali na zemlju“.
Srbi sa Kosova bi po svaku cenu da ostanu u Srbiji. Pa i Srbi iz centralne Srbije bi po svaku cenu da ostanu u toj istoj Srbiji, al“™ mrka kapa. E to već nisu srpska posla.
Srbi su i oni koji su služili upokojenu liturgiju živim ljudima. E to samo može da se desi kod nas, nebeskih. Srpska posla.
A kad je nebo ovih dana videlo šta radi taj nebeski narod, poslalo je oluju, pa je neke krajeve te Srbije ojadio led. Davno je rečeno “Bog se dragi na Srbe razljuti zbog njihova strašna sagrešenja“, al“™ šta vredi, u drevne pouke baš i ne verujemo. Srpska posla.
I sve to podseća na ono što je davnih dana zabeležio jedan mudar među Srbima, pa iako je objavljivano u ovoj rubrici nije na odmet ponoviti: “Ideš po svetu i odoka odvajaš stotinu po stotinu ljudi. Stotinu Australijanaca, stotinu Holanđana, stotinu Austrijanaca, stotinu Engleza, stotinu Rusa, stotinu Hrvata, stotinu Kineza, stotinu Francuza, stotinu Srba, stotinu Grka, stotinu Bugara. I kad ih tako odvojiš u kupice, staneš da ih posmatraš i upoređuješ. Bože, isti sastav. Ista kakvoća. U svakoj grupi po dve budale, pet ludaka, četiri poštenjaka, dvadeset najobičnjaka, osam pokvarenjaka, petnaest prevaranata. Ama, nema razlike. Ljudi su ljudi. Pijandure, raspikuće, jajare, položare, dobričine. Svi su ljudi isti. Izuzetak su Srbi. Oni imaju budalu više i jednog pametnog manje.“
E, tako je to. Sad samo treba odrediti ko je taj jedan više a ko je jedan manje. Ipak, neće to danas biti teško pronaći. Srbi su Srbi.
Tamo negde u Srbiji neki opštinski funkcioneri svukli u svoje funkcionalne džepove povelike pare koje su namenjene narodu stradalom od zemljotresa. I sad će se tim individuama suditi, pa će možda malo i odležati, pa će izaći, pa će tvrditi da to što su uradili ustvari i nisu uradili... Umesto da ih vežu za bandere u tom gradu pa kad narod prolazi da ih svojski popljune ne bi li se zapamtilo šta su radili. Srpska posla.
Neko je rekao “Država nije krava koja se na nebu hrani a na zemlji muze“. Al“™ šta to vredi. Srbi su Srbi.
E, pa da. Nama Srbima nikada nije dosadno. Nama i Kosovski boj još traje. Srpska posla nebeskog naroda!
Kažemo za sebe da smo i nebeski narod. Naravno, kada gledamo u nebo dok hodamo pa ugazimo u nešto pogano. Srpska posla.
A to nebeski, e to nam je što više volimo da hvatamo zjale nego da sagledamo istini u oči. Srpska posla.
Neko je zabeležio i ovo: “Ljudi traže put u nebo iz jednostavnog razloga što su zalutali na zemlju“.
Srbi sa Kosova bi po svaku cenu da ostanu u Srbiji. Pa i Srbi iz centralne Srbije bi po svaku cenu da ostanu u toj istoj Srbiji, al“™ mrka kapa. E to već nisu srpska posla.
Srbi su i oni koji su služili upokojenu liturgiju živim ljudima. E to samo može da se desi kod nas, nebeskih. Srpska posla.
A kad je nebo ovih dana videlo šta radi taj nebeski narod, poslalo je oluju, pa je neke krajeve te Srbije ojadio led. Davno je rečeno “Bog se dragi na Srbe razljuti zbog njihova strašna sagrešenja“, al“™ šta vredi, u drevne pouke baš i ne verujemo. Srpska posla.
I sve to podseća na ono što je davnih dana zabeležio jedan mudar među Srbima, pa iako je objavljivano u ovoj rubrici nije na odmet ponoviti: “Ideš po svetu i odoka odvajaš stotinu po stotinu ljudi. Stotinu Australijanaca, stotinu Holanđana, stotinu Austrijanaca, stotinu Engleza, stotinu Rusa, stotinu Hrvata, stotinu Kineza, stotinu Francuza, stotinu Srba, stotinu Grka, stotinu Bugara. I kad ih tako odvojiš u kupice, staneš da ih posmatraš i upoređuješ. Bože, isti sastav. Ista kakvoća. U svakoj grupi po dve budale, pet ludaka, četiri poštenjaka, dvadeset najobičnjaka, osam pokvarenjaka, petnaest prevaranata. Ama, nema razlike. Ljudi su ljudi. Pijandure, raspikuće, jajare, položare, dobričine. Svi su ljudi isti. Izuzetak su Srbi. Oni imaju budalu više i jednog pametnog manje.“
E, tako je to. Sad samo treba odrediti ko je taj jedan više a ko je jedan manje. Ipak, neće to danas biti teško pronaći. Srbi su Srbi.
Tamo negde u Srbiji neki opštinski funkcioneri svukli u svoje funkcionalne džepove povelike pare koje su namenjene narodu stradalom od zemljotresa. I sad će se tim individuama suditi, pa će možda malo i odležati, pa će izaći, pa će tvrditi da to što su uradili ustvari i nisu uradili... Umesto da ih vežu za bandere u tom gradu pa kad narod prolazi da ih svojski popljune ne bi li se zapamtilo šta su radili. Srpska posla.
Neko je rekao “Država nije krava koja se na nebu hrani a na zemlji muze“. Al“™ šta to vredi. Srbi su Srbi.
E, pa da. Nama Srbima nikada nije dosadno. Nama i Kosovski boj još traje. Srpska posla nebeskog naroda!
Najnoviji broj
25. april 2024.
