ИЗМЕЂУ РЕДОВА
ПРЕСТУПНИЦИ И ПРИСТУПНИЦИ
Преступници и приступници, то му некако дођемо ми. Годинама су нас сматрали преступницима а сад, изгледа да ће нас исто годинама сматрати приступницима. Европи, наравно.
Додуше, пуна нам је држава којекаквих преступника, понекад и они приступе правди али у већини случајева су одступници.
Ајд“™ што су неки дан ухапсили оног бившег министра привреде који је, ни мање ни више, купио београдску луку, ал“™ што стрпаше иза решетака и неке бивше функционере Агенције за приватизацију, е то није јасно. Та агенција је баш била непогрешива и, рекло би се, неприкосновена. Па то се бар види по свим досадашњим приватизацијама.
А садашњи званичници тврде да земља неће ући у банкрот. Додуше и бивши премијер, оне још бивше Владе, наговештавао је да ми из кризе можемо да извучемо корист. Ако је корист још већа криза, е онда смо се окористили.
Све више они одозго причају овима одоздо о минусу у државној каси. Па коме причају. Нису сигурно тај минус направили они који живе у минусу.
А и Американци се десили изненађени кад им је један бивши припадник тајне службе открио како се сви њихови телефонски и интернет разговори прислушкују. И сада се читав остали свет десио изненађен што су се сами Амери задесили изненађени. Па зар они да прислушкују читаву земљину куглу а да не слушају своје земљаке.
Кажу ти странци да код нас у Србији и нема више америчких па ни других шпијуна. И шта ће нам, довољни смо сами себи.
Код нас нема тог међусобног прислушкивања, односно нема потребе за тако нечим. Ми што смо имали да кажемо једни другима, рекли смо. Залуду је сад трошити време, људе и технику како би се сазнало нешто ново. Код нас је све по старом.
По старом су збивања и у нашој политици. А кад би, на пример, домаћим политичарима било дозвољено да могу да промене само две три странке, ми онда не би имали ни политичара.
Тако је у овој земљи на брдовитом Балкану основана и политичка академија. Ето ти га сад. Значи да се у нашем будућем политичком животу ништа неће мењати јер ће ови нови, односно будући политичари, учити од ових садашњих. А ти садашњи зна се какви су.
И наши радни људи, додуше оно мало који уопште имају посао, сад су на мукама. Где на летовање. У Турској немири, у Грчкој протести, у Египту слично, у Тунису такође... И где сад, на Хаваје, Сејшеле или слична егзотична места. Е не може се ни тамо. Није ред да они са малом платом и оно мало посла летују тамо где се брчкају они што не раде нигде а имају пуно пара. Ајде море.
У Шапцу ће се градити Цапитол парк, тако пишу новине. Баш. То је, уствари некакав трговински центар, а новоевропејци веле да ће тај ретаил парк бити баш европејски. Ајде де, нек и то дође у варош која још има Преки, Доњи и Шанин шор, Дудару, Камичак, Камењак, Живинарник и остале насеобине са лепим српским именима.
Додуше, пуна нам је држава којекаквих преступника, понекад и они приступе правди али у већини случајева су одступници.
Ајд“™ што су неки дан ухапсили оног бившег министра привреде који је, ни мање ни више, купио београдску луку, ал“™ што стрпаше иза решетака и неке бивше функционере Агенције за приватизацију, е то није јасно. Та агенција је баш била непогрешива и, рекло би се, неприкосновена. Па то се бар види по свим досадашњим приватизацијама.
А садашњи званичници тврде да земља неће ући у банкрот. Додуше и бивши премијер, оне још бивше Владе, наговештавао је да ми из кризе можемо да извучемо корист. Ако је корист још већа криза, е онда смо се окористили.
Све више они одозго причају овима одоздо о минусу у државној каси. Па коме причају. Нису сигурно тај минус направили они који живе у минусу.
А и Американци се десили изненађени кад им је један бивши припадник тајне службе открио како се сви њихови телефонски и интернет разговори прислушкују. И сада се читав остали свет десио изненађен што су се сами Амери задесили изненађени. Па зар они да прислушкују читаву земљину куглу а да не слушају своје земљаке.
Кажу ти странци да код нас у Србији и нема више америчких па ни других шпијуна. И шта ће нам, довољни смо сами себи.
Код нас нема тог међусобног прислушкивања, односно нема потребе за тако нечим. Ми што смо имали да кажемо једни другима, рекли смо. Залуду је сад трошити време, људе и технику како би се сазнало нешто ново. Код нас је све по старом.
По старом су збивања и у нашој политици. А кад би, на пример, домаћим политичарима било дозвољено да могу да промене само две три странке, ми онда не би имали ни политичара.
Тако је у овој земљи на брдовитом Балкану основана и политичка академија. Ето ти га сад. Значи да се у нашем будућем политичком животу ништа неће мењати јер ће ови нови, односно будући политичари, учити од ових садашњих. А ти садашњи зна се какви су.
И наши радни људи, додуше оно мало који уопште имају посао, сад су на мукама. Где на летовање. У Турској немири, у Грчкој протести, у Египту слично, у Тунису такође... И где сад, на Хаваје, Сејшеле или слична егзотична места. Е не може се ни тамо. Није ред да они са малом платом и оно мало посла летују тамо где се брчкају они што не раде нигде а имају пуно пара. Ајде море.
У Шапцу ће се градити Цапитол парк, тако пишу новине. Баш. То је, уствари некакав трговински центар, а новоевропејци веле да ће тај ретаил парк бити баш европејски. Ајде де, нек и то дође у варош која још има Преки, Доњи и Шанин шор, Дудару, Камичак, Камењак, Живинарник и остале насеобине са лепим српским именима.
Најновији број
25. април 2024.
