ПОНОСАН НА СУГРАЂАНЕ

На петнаестогодишњицу од почетка бомбардовања СР Југославије разговарали смо са командантом ратног Штаба цивилне заштите Душаном Милошевићем. Поред осврта на саме дане агресије, говори и о догађајима који су претходила томе.
-Интерес Сједињених Америчких Држава и земаља Западне Европе био је распад Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Специјални рат против наше државе вођен је већ опробаним методама и техникама, а агресори нису штедели на новцу, институцијама, службама, кадровима... Крај 20. века на глобалном плану донео је уједињење Немачке, пропаст источно-европског модела социјализма, распад СССР, учвршћивање савеза између држава Западне Европе. Паралелно се догађа атомизација Источне Европе. Покрет несврстаних је изгубио значај и утицај а САД су постале једина суперсила и светски полицајац. Снаге Запада су за основе разбијања Југославије изнутра определиле антикомунизам и национализам. За југословенске издајнике се нису пуно бринули, јер их је у нашој држави било довољно, па и више од тога.
Милошевић подсећа да је у току 1992. године дошло до разбијања Југославије и да су четири републике на неуставан начин извршиле акт сецесије и формирале самосталне државе.
-Уместо да кажњавају сецесију, западне силе и Америка окривљују Србију за „спољно“ мешање у Босни и Херцеговини и почињу са колективним кажњавањем нашег народа увођењем санкција. Резолуција УН 757 је била свеобухватна и ригорозна а по тону непримерена једној светској организацији. Овом резолуцијом Савет безбедности је ставио нашу државу у гето какав свет не памти и извршио насиље над већином земаља света, приморавајући их да његове ултимативне налоге беспоговорно спроводе. У модерној историји није забележено да је свет био толико фрустриран и немоћан као у југословенском случају.
Истиче да су санкције нанеле огромну и ненадокнадиву штету нашој привреди. Наводи да је производња опала за преко 50 одсто, незапосленост је достигла крајњу границу, животни стандард је пао на готово критичну тачку.