ХАЈДУК СТАНКОВ ВАЈАТ ОКУЋНИЦА ЈУРИШИЋА

У Црној Бари, близу Дрине самује Хајдук Станков вајат. Неми је сведок давно прохујалог времена, које је најсликовитије описао Јанко Веселиновић у свом најпознатијем роману „Хајдук Станко“. То је највише штампана књига у историји српске књижевности свих времена.
Позната иконографија
Уласком у вајат присећамо се детаља о којима је приповедао Јанко. Ту је метални кревет са сламарицом, прекривен ћилимом. На средини омалене просторије је низак округли сто (синија) са три столице (троношци). На зиду виси девојачки јелек. Упечатљиве су и друге урамљене слике, а посебно она где је Зека буљубаша, са својим “голаћима“. Тако су се звали храбри хајдуци, који су, знатно малобројнији него царски војници у Боју на Равњу сви изгинули, бранећи Мачву од најезде Турака.
Из овог вајата Станко је отишао у хајдуке јер није могао да издржи увреду која му је неправедно нанета.
- Ми смо свесни значаја тог историјског догађаја али усамљени не можемо ништа да учинимо. Вредни експонати у вајату полако пропадају, исто као и сама старинска грађевина. Није довољно само да се на неком папиру запише како је вајат стављен под заштиту државе. У Црној Бари још само имате фудбалски клуб који се зове „Хајдук Станко“ и основну школу која нас подсећа на великог српског реалисту, тог доба Јанка Веселиновића, каже Синиша Севић, одборник Скупштине општине Богатић из Црне Баре.
Прохујало је време. Песник би рекао, као летња олуја. И нема га више. Годинама ни кубици хладне дринске воде нису могли угасити пламен из кућа Миражића и Алексића. И данас се то помало осећа, мада је време избрисало готово све. И фамилије су се измириле.
- У Црној Бари данас имате само једну фамилију Алексића, док је Миражића знатно више. О вајату се највише брине породица Јуришић, којима је данас и припао. Походе га ретки знатижељници, љубитељи прошлости, а испред је и кућа у којој је некада живео Јова Алексић, први школовани ветеринар у тадашњој Србији. Он је био унук хајдук Станка и школски друг Јанка Веселиновића, каже Драган Јуришић, секретар месне заједнице Црна Бара.
У Туристичкој организацији општине Богатић, само нам потврђују да је вајат под заштитом државе и води се као окућница Драгољуба Јуришића.
Неопходно више практичног рада
Годинама се у Мачви говори о великим, а неискоришћеним туристичким потенцијалима овог краја. Хајдуков вајат самује и сведочи. Пре скоро пола века најчешће су га посећивала деца, екскурзије. И тада би оживео, веселим дечјим жагором.
- Данас је то све другачије. Ретке су организоване посете. Ни ми у школи која носи име Јанка Веселиновића не практикујемо да децу водимо на излет до хајдук Станковог вајата. Јанков најпознатији роман, који је слика и прилика Црне Баре је пре пар година избачен из школског програма као обавезна лектира. Школа која данас броји 170 ученика је осмогодишња и када смо недавно славили 180. годишњицу, ученици су извели драмски комад из „Хајдук Станка“, а сваке године они који заврше нашу школу са одличним успехом награђујемо књигом „Хајдук Станко“, Јанка Веселиновића, која је лепо дизајнирана и оштампана, каже директор осмогодишње школе у Црној Бари Зоран Рашевић.
Саздан пре више од једног века од камена, дрвета и блата, покривен биберовим црепом, давно је одлуком Скупштине општине Богатић, стављен под заштиту државе.
Ако желимо да чувамо успомену на неке људе и неко време, морамо га неговати и штитити од “зуба“ времена које неумитно “тече“, исто као вода плаховитом Дрином.