ЗЛАТНИ СЈАЈ БРОНЗАНЕ МЕДАЉЕ

Почетком децембра прошле године шесточлана државна екипа младих кренула је пут Аргентине на 11. Међународну јуниорску научну олимпијаду. Међу њима нашле су се и Шапчанке Милица Божанић и Кристина Станковић. Кратки временски период за припреме није спречио Милицу да постигне невероватан успех и освоји треће месту и бронзану медаљу.
- За ово такмичење почела сам са припремама после изборног такмичења одржаног 11. октобра када сам ушла у шесточлану екипу. С обзиром да сам кренула у Математичку гимназију у Београду имала сам само викенде за припреме јер су ме спремали наставници из Шапца. Једну недељу пре одласка у Аргентину била сам особођена наставе, а требало је обновити целокупно градиво основне школе из хемије и биологије. Такође сам морала да научим доста тога што код нас припада градиву средње школе, а при том немам биологију у првој години. Физику сам само обновила јер сам се током читавог лета спремала за Српску физичку олимпијаду. Што се тиче организованих припрема пре изборног имали смо само три викенда припреме на београдском Физичко факултету из сва три предмета што је јако мало времена с обзиром на обимност градива ““ каже Милица.
Милицином успеху допринео је несебичан рад проф. физике Горана Станојевића који води „Фотон“ школу, проф. биологије Оливере Јовановић и проф. хемије Соње Чалић Теодоровић.
- Сви они су уложили своје слободно време без икакве надокнаде за ове припреме. Веровали су у мене и мој успех тако да ми је то много значило.
Припреме за оваква такмичења у свету трају и по шест месеци у специјализованим камповима где су обухваћени сви предмети. Успех целе државне екипе самим тим је већи а Милицина бронза зато сија златним сјајем.
- Ова награда за мене је награда за уложено време, труд, али и подстрек за даље. Ова медаља може да ми отвори многа врата када су у питању студије и шире.
Значај оваквих окупљања младих огледа се не само у провери знања већ и стицања нових пријатељстава, упознавања других земаља и култура.
- У Аргентини ми је све било дивно, почев од саме земље, људи, смештаја, такмичења. Посебно сам одушевљена што сам имала прилику да упознам вршњаке из целог света. Зависно од државе из којих су дошли неки су били врло друштвени и забавни док су други време проводили углавном у учењу.
За Милицу нема паузе када је у питању учење и спремање за друга такмичења. Очекује је Међународна физичка олимпијада на коју иду ученици четврте године средње школе али могу и млађи. Иако није пуно размишљала о будућности и послом којим ће се бавити сигурна је да ће он бити везан за физику.
Када би набрајали све оне успехе које је Милица постигла током досадашњег школовања требало би и много више времена и много више простора на овим страницама. Треба напоменути да је све почело у трећем разреду ОШ „Ната Јеличић“ када је освојила прво место на општинском такмичењу из математике. Из разреда у разред њено занимање за друге предмете се повећавало тако да никада нису изостајале награде из математике, физике, хемије, биологије, географије, енглеског и српског језика, информатике. Успешна је била и у спорту тако да је на окружном такмичењу из фудбала била прва, а на општинском из рукомета друга. Од шестог разреда, на основу бодова са такмичења, била је, у конкуренцији са седмим и осмим разредом, проглашена за ђака године. То је поновила и наредне две године. Ђак генерације, поносна власница Вукове дипломе, годинама је била члан Волонтерске секције „Волонтер у срцу“. У седмом разреду била је стипендиста Фондације 5+ за талентоване ученике Српске банке АД. Поред награда и диплома добила је и признање Фондације „Драгица Николић“ за изузетне успехе на такмичењима чиме је допринела угледу своје школе у земљи и своје земље у свету.
На основу ове приче о Милици, али и многих других како у нашем граду тако и у целој земљи, требали би они који се брину о општој добробити младих да се запитају зашто им се не пружа много више јер су они то заслужили. Друштво које обилује оваквим талентима не би требало да страхује за своју будућност. Проблем је само што оно већином остаје слепо и глуво за све оно што му иде у корист.
- Организација пута и начин припреме требали су да буду много, много бољи јер би самим тим и успех наше екипе био још већи. Али обзиром на целокупну тешку економску ситуацију код нас могло је и да не буде тих припрема. Могло је учешће да буде и отказано тако да смо у суштини задовољни и захвални и Друштву физичара Србије које је и организатор овог такмичења код нас. Финансирање оваквих такмичења је системски проблем код нас. Понавља се из године у годину. Требало би на то обратити пажњу ““ истиче мама Весна која је све време била не само уз своју ћерку него и уз осталу децу која су показала да се уз мало добре воље и пуно љубави може постићи много тога.
Милица не посустаје у својим настојањима. Подстрек за све оно што је до сада урадила била је и порука школе „Фотон“ која гласи: „Немогуће не постоји, за немогуће је потребно само мало више времена“. То би уједно била и њена порука младима који су већ кренули или би да крену њеним стопама.