ГраЂанска иницијатива КОРАК
РАТОВИ ПРОЛАЗЕ А БУНКЕРИ ОСТАЈУ
Парк се може дефинисати са различитих аспеката и на различите начине, али би најједноставније било рећи да је парк део града у коме се налази одржавано зеленило. Паркови имају своју естетску и рекреативну функцију. За обезбеђење рекреативне функције у парковима се налазе путеви и стазе за кретање, а за задовољење естетских својстава паркови садрже стабла различитог, често егзотичног или ендемског дрвећа, разне типове украсног жбуња и површине и алеје са цвећем. Уколико то услови дозвољавају, могу имати и водене површине, попут малих језера, базена или потока, а готово увек садрже декоративне објекте, скулптуре и фонтане.
Најмонументалнији декоративни објекат у шабачком Великом парку је “Бункер“. То му је одувек било и име и намена. Изградили су га Немци, за време Другог светског рата, као наменски објекат за потребе складиштења експлозивних средстава. Рат се после неколико година завршио, али је бункер остао. И тако већ 70 година.
Бункер нема никакву историјску вредност, јер за њега нису везани никакви историјски догађаји. Бункер нема ни војни значај, јер га војска, после Другог светског рата, никада није користила у војне сврхе и никада није био у њеном власништву. Бункер нема чак ни неку архитектонску вредност, јер се ради о најобичнијем армирано-бетонском складишту, каквих по Србији има на стотине. Сам објекат, без воде, струје, канализације и вентилационог система се не може користити ни као склониште, а ЈП „Склоништа Србије“ га, у својој евиденцији, води као „објекат предложен за рушење“. У естетском смислу представља ружну гомилу бетона, током свог века најчешће зараслу у коров.
На крају се поставља питање, може ли се бункеру ипак наћи нека намена. Може ли се преуредити, а простор искористити за нешто? Одговор је „НЕ“, из више разлога. Висина објеката, од пода до плафона, износи тек нешто преко 2 м, што је ниско за нормалан рад и боравак људи. У објекту нема никаквих унутрашњих инсталација ни санитарног чвора, нити до објекта долазе било какви инфраструктурни капацитети. Уједно, објекат је изграђен у депресији, тако да се ни не може прикључити на канализациону мрежу у околним улицама. Објекат нема прозоре, па самим тим ни дневну светлост, а тиме је онемогућена и вентилација објекта и доток свежег ваздуха. Отварање прозора је готово немогуће јер се, са једне стране објекта налази дугачак улазни ходник, а са преостале три дупли армирано-бетонски зид. Током бар половине свог постојања, бункер је коришћен као незванични јавни њц, па је питање и да ли се у њему икад више могу обезбедити задовољавајући санитарни услови.
Током 70 година свог постојања, бункер је једино успешно коришћен у сврху за коју је наменски и изграђен. Сви остали покушаји, којих није било мало - да се искористи као магацин, кафић, дискотека и уметнички атеље - поред најбољих намере и труда корисника, су увек, врло брзо, пропадали. Бункер данас нема никакву функцију, осим што заузима простор и ружи изглед парка
Због свега наведеног, Грађанска иницијатива КОРАК ће код градских органа покренути иницијативу да се бункер у Великом градском парку сруши, парк ослободи од непотребног бетона, а земљиште испод њега приведе својој основној намени - зеленој парковској површини.
Најмонументалнији декоративни објекат у шабачком Великом парку је “Бункер“. То му је одувек било и име и намена. Изградили су га Немци, за време Другог светског рата, као наменски објекат за потребе складиштења експлозивних средстава. Рат се после неколико година завршио, али је бункер остао. И тако већ 70 година.
Бункер нема никакву историјску вредност, јер за њега нису везани никакви историјски догађаји. Бункер нема ни војни значај, јер га војска, после Другог светског рата, никада није користила у војне сврхе и никада није био у њеном власништву. Бункер нема чак ни неку архитектонску вредност, јер се ради о најобичнијем армирано-бетонском складишту, каквих по Србији има на стотине. Сам објекат, без воде, струје, канализације и вентилационог система се не може користити ни као склониште, а ЈП „Склоништа Србије“ га, у својој евиденцији, води као „објекат предложен за рушење“. У естетском смислу представља ружну гомилу бетона, током свог века најчешће зараслу у коров.
На крају се поставља питање, може ли се бункеру ипак наћи нека намена. Може ли се преуредити, а простор искористити за нешто? Одговор је „НЕ“, из више разлога. Висина објеката, од пода до плафона, износи тек нешто преко 2 м, што је ниско за нормалан рад и боравак људи. У објекту нема никаквих унутрашњих инсталација ни санитарног чвора, нити до објекта долазе било какви инфраструктурни капацитети. Уједно, објекат је изграђен у депресији, тако да се ни не може прикључити на канализациону мрежу у околним улицама. Објекат нема прозоре, па самим тим ни дневну светлост, а тиме је онемогућена и вентилација објекта и доток свежег ваздуха. Отварање прозора је готово немогуће јер се, са једне стране објекта налази дугачак улазни ходник, а са преостале три дупли армирано-бетонски зид. Током бар половине свог постојања, бункер је коришћен као незванични јавни њц, па је питање и да ли се у њему икад више могу обезбедити задовољавајући санитарни услови.
Током 70 година свог постојања, бункер је једино успешно коришћен у сврху за коју је наменски и изграђен. Сви остали покушаји, којих није било мало - да се искористи као магацин, кафић, дискотека и уметнички атеље - поред најбољих намере и труда корисника, су увек, врло брзо, пропадали. Бункер данас нема никакву функцију, осим што заузима простор и ружи изглед парка
Због свега наведеног, Грађанска иницијатива КОРАК ће код градских органа покренути иницијативу да се бункер у Великом градском парку сруши, парк ослободи од непотребног бетона, а земљиште испод њега приведе својој основној намени - зеленој парковској површини.
Најновији број
25. април 2024.
