СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

У четрдесети дан по Рождеству, Пресвета Богородица је довела свог божанског сина у јерусалимски храм да га, по закону Мојсијевом, посвети Богу и себе очисти. Том приликом у храму је био старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац је узео Спаситеља у руке и рекао: “Сад отпусти слугу Твога Господе, јер видеше очи моје спасење Твоје. Још рече Симеон за Христа Младенца: гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу.“ Ана, која је од младости служила Богу постом и молитвама, и сама је познала Месију и објавила јерусалимљанима радосну вест.
Кад је то сазнао цар Ирод, уверен да се ради о новом цару о коме су му говорили мудраци са Истока, наредио је да убију Исуса, но, божанска породица је већ била на путу за Мисир.
Дан Сретења празнован је од самог почетка, али је званично установљено 544. године, у време цара Јустинијана. О томе је писао владика Николај Велимировић: “ У време овога цара, удари велики помор у народ у Цариграду и околини, тако да је дневно умирало више од пет хиљада људи. У исто време, догодио се страшни земљотрес у Антиохији. Видећи немоћ људских средстава, да се те беде отклоне, цар у договору са патријархом нареди пост и молитву по целом царству, а на сам дан Сретења, уреди велике литије кроз градове и села. И Господ се смилова, те помор и земљотрес престану.“
У Србији се 15. фебруар слави као Дан државности у знак сећања на 1804. годину када је у Орашцу почела борба за ослобођење од Турака и када је, у исти дан 1835. године, Скупштина у Крагујевцу прогласила први Устав Србије.