ЉУБИЧАСТА ПЕГАВОСТ ИЗДАНКА МАЛИНЕ
ПРЕВЕНЦИЈОМ ПРОТИВ БОЛЕСТИ
Србија је трећа земља у свету по производњи малина. Одабир расада, правилно узгајање, мере превенције, само су неки од услова за квалитетан род. Временски услови са великом количином падавина и осцилацијом температура погодују развоју болести. Малину превентивно треба штити од болести сушења изданка попут љубичасте пегавости, лептосферија, антракнозе, сиве пегавости листа, као и суве трулежи плода и штеточина у које спадају гриње, малинина мушица, малинина буба, цветојед, биљне ваши. До инфекције може доћи у фенофази јасног издвајања затворених пупољака крајем априла, али се први симптоми болести у нашим условима уочавају крајем јуна и у јулу месецу на лишћу младих, једногодишњих изданака.
- Први симптоми љубичасте пегавости изданка малине јављају се у облику ситних мрких пега са мркожутим ободом на ивицама лишћа одакле се шире ка главном лисном нерву. Услед заразе долази до некрозе лишћа између нерава у облику слова „В“. Оболело лишће је често неправилног облика и превремено опада. Зараза се са лишћа, преко лисне дршке, шири на нодусе. На захваћеним изданцима се јављају тамне, кестенасте пеге, које се шире око пазушних пупољака и дуж интернодија. Често се пеге са суседних нодуса спајају, па буде захваћен цео изданак. Касније, у току јесени пеге се слабо примећују јер се на ластарима формира стара кора. У току зиме се на ластарима јављају сребрнасте пеге (избељивање изданака), на којима гљива презимљава. На зараженим ластарима у пролеће најчешће не крећу пупољци ““ каже дипл. инж. заштите биља Слободан Гошић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац.
Да не би дошло до преношења болести саднице треба набављати из проверених расадника где се изданци ваде сваке године, тако да приликом пролећног раста изданака нема старих. Како се болест одржава у старим изданцима, где се ствара огромна маса спора, заражене ластаре је неопходно уклонити одмах након бербе, како не би презимели и раширили заразу. Резидбом је потребно обезбедити одговарајући размак између изданака, чиме се омогућава слободан проток ваздуха, апсорпција сунчевих зрака и умањује се могућност појаве болести.
- У превентивној заштити користе се бакарни препарати „Блаувит течни“, „Цупрозин 35-ЊП“ фазе интензивног раста изданака, па до почетка цветања у интервалима од 8 до 12 дана, у зависности од инфекционог потенцијала и услова за остваривање заразе. Стандардна мера контроле обухвата обавезно прскање изданака сумпорно-кречном чорбом која се прави од пет делова негашеног креча, пола дела кухињске соли и четврт дела сумпора у праху. Све то се добро измеша, креч угаси водом и остави дан-два да би се повећала лепљивост. То је потребно обавити у периоду појаве пупољака (непосредно након појаве пупољака пречника 6 -12 милиметара). Да би ова мера била ефикасна неопходно је попрскати целу површину изданка. Овај третман није обавезан код двородних сорти јер се изданци који пролазе кроз зимски период косе до нивоа земље. Додатна хемијска контрола може се постићи применом азоксистобина („Љуадрис“) непосредно пред цветање и две недеље пре бербе, мешавине пираклостробина и боскалида („Сигнум“) две недеље пре бербе, или фенхексамида („Телдор“). Препарате наизменично ротирати због ризика од развоја резистентности, односно отпорности.
- Први симптоми љубичасте пегавости изданка малине јављају се у облику ситних мрких пега са мркожутим ободом на ивицама лишћа одакле се шире ка главном лисном нерву. Услед заразе долази до некрозе лишћа између нерава у облику слова „В“. Оболело лишће је често неправилног облика и превремено опада. Зараза се са лишћа, преко лисне дршке, шири на нодусе. На захваћеним изданцима се јављају тамне, кестенасте пеге, које се шире око пазушних пупољака и дуж интернодија. Често се пеге са суседних нодуса спајају, па буде захваћен цео изданак. Касније, у току јесени пеге се слабо примећују јер се на ластарима формира стара кора. У току зиме се на ластарима јављају сребрнасте пеге (избељивање изданака), на којима гљива презимљава. На зараженим ластарима у пролеће најчешће не крећу пупољци ““ каже дипл. инж. заштите биља Слободан Гошић из Пољопривредне саветодавне и стручне службе Шабац.
Да не би дошло до преношења болести саднице треба набављати из проверених расадника где се изданци ваде сваке године, тако да приликом пролећног раста изданака нема старих. Како се болест одржава у старим изданцима, где се ствара огромна маса спора, заражене ластаре је неопходно уклонити одмах након бербе, како не би презимели и раширили заразу. Резидбом је потребно обезбедити одговарајући размак између изданака, чиме се омогућава слободан проток ваздуха, апсорпција сунчевих зрака и умањује се могућност појаве болести.
- У превентивној заштити користе се бакарни препарати „Блаувит течни“, „Цупрозин 35-ЊП“ фазе интензивног раста изданака, па до почетка цветања у интервалима од 8 до 12 дана, у зависности од инфекционог потенцијала и услова за остваривање заразе. Стандардна мера контроле обухвата обавезно прскање изданака сумпорно-кречном чорбом која се прави од пет делова негашеног креча, пола дела кухињске соли и четврт дела сумпора у праху. Све то се добро измеша, креч угаси водом и остави дан-два да би се повећала лепљивост. То је потребно обавити у периоду појаве пупољака (непосредно након појаве пупољака пречника 6 -12 милиметара). Да би ова мера била ефикасна неопходно је попрскати целу површину изданка. Овај третман није обавезан код двородних сорти јер се изданци који пролазе кроз зимски период косе до нивоа земље. Додатна хемијска контрола може се постићи применом азоксистобина („Љуадрис“) непосредно пред цветање и две недеље пре бербе, мешавине пираклостробина и боскалида („Сигнум“) две недеље пре бербе, или фенхексамида („Телдор“). Препарате наизменично ротирати због ризика од развоја резистентности, односно отпорности.
О. Г.
Најновији број
25. април 2024.
