МОДЕРНИЗАЦИЈА И НАЦИОНАЛИЗАМ
НАЧИН САЗНАВАЊА
Књига „Модернизација и национализам“ настала је у оквиру научног пројекта „Друштвене и политичке претпоставке изградње демократских институција у Србији“, који се развија у оквиру Института за политичке студије у Београду, а финансира Министарство науке Републике Србије. Главни закључци до којих се дошло су следећи: нема народа без идеологије, а идеологија национализма је не само најраширенија (код Американаца, Енглеза и других), већ и преко потребна за модернизацију друштва. Другим речима, без идеологије национализма нема добре модернизације
Следећа особеност идеологије садржи се у начину сазнавања и оцењивања стварности, тј. изражавању потреба развоја ових или оних социјалних група у конкретном друштву као целини.
Идеологија себе увек представља кроз више или мање изражена осећања, тежње и стремљења со-цијалних група (националних, класних, религиозних и др.) на језику који објашњава тежње и програме за будућност.
Идеологија се не промишља у тишини учењачких кабинета, политичара и експерата, идеологија настаје на искуству народа.
Следећа особеност идеологије огледа се у њеном испуњавању организационе и консолидационе улоге у односу на општост (нацију, народ, класу, партију и др.) у чијем оквиру се она створила и формулисала. Другим речима, то значи да идеологија постаје основни фактор самосазнања, самоизражавања и самоутврђења дате социјалне групе, њено претварање у целину.
Идеологија садржи још једну, осму по реду, мада не и по значењу особеност: она је нераскидиво повезана са друштвеном психологијом.
Особеност идеологије је њена политичка оријентација, способност да изрази изворне интересе, погледе и идеале различитих субјеката политике-нације, класе, политичких партија и друштвених покрета.
Идеологија има и способност квалитетне социјализације, тј. укључивања појединца или групе у друштвено-политичку и социокултурну делатност надолазећег поколења...
Идеологија себе увек представља кроз више или мање изражена осећања, тежње и стремљења со-цијалних група (националних, класних, религиозних и др.) на језику који објашњава тежње и програме за будућност.
Идеологија се не промишља у тишини учењачких кабинета, политичара и експерата, идеологија настаје на искуству народа.
Следећа особеност идеологије огледа се у њеном испуњавању организационе и консолидационе улоге у односу на општост (нацију, народ, класу, партију и др.) у чијем оквиру се она створила и формулисала. Другим речима, то значи да идеологија постаје основни фактор самосазнања, самоизражавања и самоутврђења дате социјалне групе, њено претварање у целину.
Идеологија садржи још једну, осму по реду, мада не и по значењу особеност: она је нераскидиво повезана са друштвеном психологијом.
Особеност идеологије је њена политичка оријентација, способност да изрази изворне интересе, погледе и идеале различитих субјеката политике-нације, класе, политичких партија и друштвених покрета.
Идеологија има и способност квалитетне социјализације, тј. укључивања појединца или групе у друштвено-политичку и социокултурну делатност надолазећег поколења...
Најновији број
30. април 2025.
