У ЧАСТ ГУЧЕВСКЕ БИТКЕ - 2015.

У времену урушавања националне свети Српског народа, када се злонамерно мења историја, а часна и света прошлост покушава избрисати, Свесрпска народна организација „СРБИ НА ОКУП“, сваке прве суботе у септембру традиционално обележава годишњицу битке на Гучеву. О тој јуначкој борби, надчовечанској издржљивости, огромној жртви који су поднели наши часни преци на Гучеву, најбоље говори оно што су написали у Келнским новинама из 1918. године: „Мало војника се тукло онако како се тукао српски војник. Он је умирао тамо где му је било наређено да се држи!“ или речи аустроугарског војника и писца Егона Ервина Киша: „Сјајни су момци ови Срби, они умеју да бране своју земљу. Тек у Србији 1914. схватио сам да је љубав према слободи малих народа јача сила од насиља великих и моћних“.
Испред музеја “Меморијална галерија битка на Дрини“ у Бањи Ковиљачи, дана 05.09.2015. године у 10 часова кренуло је око осамдесет одважних Срба (мушкарци, жене и деца) према спомен костурници на Гучеву, са великим Часним Крстом који је освећен на Христовом гробу у Јерусалиму, са барјацима, иконама, заставама Србије, Русије и Новорусије, док се из грла заорило „У бој крените јунаци сви...“. И ако је до тада сунце сијало, како је Литија кренула, почела је киша која је падала све време, само различитог интензитета. Тако је било и прошле године, ваљда да нас подсети да је све време Гучевске битке била присутна киша, али и да је време за покајничке сузе народа Српског. Међутим лоше време није никога поколебало, а Литија је после обиласка око парка певајући песме „Марш на Дрину“, „Помози нам вишњи Боже“ и „Ој Косово, Косово“, кренула да се пење уз Гучево са молитвом „Господе Исусе Христе сине Божији, помилуј нас грешне“. Како је то дирљива слика малог али одабраног Христовог стада, које одлучно и храбро прелази тих десетак километара, као некада гучевски јунаци, само уместо пушака и топова, држали су Крст, Барјаке и иконе, а уместо муниције, они су изговарали Христову молитву. По доласку код спомен костурнице, учесници су редом прилазили целивали Часни Крст, а затим узимали благослов од О. Симеона (настојатеља Катакомбног манастира Св. краља Милутина у Бадовинцима) који им је том приликом давао иконицу „Сабор српских Светитеља“. После кратког предаха и освежења, почео је парастос за гучевске јунаке и за све српске војсковође и војнике који су дали своје животе у Првом светском рату за Крст часни и слободу златну. Заједно са кишом која није престајала, низ лице присутних сливала су се и сузе, због бола што народ српски више није достојан својих часних предака који су помињани у парастосу. И гле чуда, како се парастос завршио, престала је киша и појавило се сунце. Онда је почела академија посвећана успомени на наше славне, неустрашиве, храбре достојанствене претке, на којој су се уз беседе, песму, гусле подсетило на њихов надчовечански подвиг и жртву.
Овим малим Богоугодним делом, упућујемо поруку свеколиком србству да треба да одбаци равнодушност која га је обузела и да будемо достојни својих предака. Како се односимо према прошлости, таква нам је будућност.
Како радили тако нам Господ помагао!