НЕМА ЧАРОБНОГ ШТАПИЋА

У нашој земљи је недавно повећана граница за ниво афлатоксина М1 у млеку на 0,25 микрограма по килограму, а експерти истичу да нема чаробног штапића који би нас довео до стандарда ЕУ, већ се на томе мора радити годинама.
Професор Ветеринарског факултета Вера Катић изјавила је Тањугу да је млеко које се налази у нашој земљи потпуно безбедно за потрошаче јер гранична вредност од 0,25 микрограма по килограму даје сигурност потрошачима.
- Они се, конзумирајући такво млеко, не излажу ништа већем ризику него да је у млеку вредност од 0,05 микрограма по килограму - истакла је Катић, додајући да такву тврдњу заснива на налазима заједничке комисије Светске здравствене организације и Светске организације за храну и пољопривреду.
Катић је рекла да су резултати испитивања те комисије показали да разлика у заштити здравља људи није значајно већа, па се може применити и једна и друга граница.
Она је навела да у свету велика количина кукуруза, по неким подацима, и до 30 одсто у одређеним годинама може да буде са већим садржајем афлатоксина, па се не може остварити мања граница од 0,5 микрограма по килограму.
Катић је казала да ниво афлатоксина у кукурузу зависи од различитих фактора, а климатски услови су један од најважнијих.
- Треба да се сви прилагодимо на те услове и да применом принципа добре пољопривредне праксе, добрих услова складишта и сталним праћењем налаза афлатоксина Б1 у храни за животиње, моћи ће се доћи до тога да вредности у млеку буду испод 0,05 - истакла је Катић.
Она је закључила да нема чаробног штапића, већ се годинама мора пратити ситуација и онда на основу тих резултата размотрити да ли постоје услове за промену граничних вредности или не.
- Чини ми се, на основу искуства које имамо у последње три године када нам се јављао проблем са налазом афлатоксина М1 у млеку, да би можда временски период за који треба размотрити промену границе требало да буде дужи, три или пет година и тада би добили стабилну вредност - нагласила је Катић.
Она је навела да би сви произвођачи који су се одлучили за производњу млека, требало да се труде да кроз избор хране за музне краве обезбеде производњу млека у којој ће гранична вредност бити испод 0,05.
Секретар Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије Ненад Будимовић рекао је да не треба пуно размишљати о потезу којим је дозвољени ниво афлатоксина повећан на 0,25 и да га треба сматрати „разумним“.
Будимовић је рекао да је то начин да се једном заувек реши ниво афлатоксина, а план је да се сваке године тај ниво смањује за по 0,05, и да се дође до границе од 0,05 која је била усклађена са европским стандардом.
Он је, такође, истакао да се мора успоставити цео систем мониторинга, почевши од едукације фармера, преко контроле кукуруза...
Он је истакао да не треба тумачити да сада сви произвођачи имају максималне дозвољене количине афлатоксина, као и да одлука о повећању дозвољене границе неће утицати на извоз.
Предлог о повећању дозвољеног нивоа афлатоксина донет је на основу стручног мишљења водећих институција у области здравља и безбедности хране, у првом реду Института за јавно здравље “Др Милан Јовановић Батут”.
Нови ниво је два пута ригорознији од међународно признатог стандарда, од 0,5 микрограма, који важи у три четвртине света и земљама попут САД, Кине, Русије, већине земаља Латинске Америке и Азије.