ИСПРАВИТИ ГРЕШКЕ ПРОШЛОСТИ

Половином деветнаестог века немачки географ и путописац Феликс Каниц је записао: „Шабац је богата варош на граници двају царства која се и именом „Малог Париза“ могла назвати. То је варош која се и Капијом Јевропе може звати, варош која корача подједнако са Београдом, штавише у много чему и предњачи. Ово доба у културном погледу се зове и „златно доба Јеврема Обреновића“, првог управитеља града који је, као једини писмен међу браћом Обреновићима, у Шабац донео навике, схватања и обавезе једног, у том периоду, модерног европског духа.
За, подсетимо се, 15 година боравка, Јеврем Обреновић претворио је орјенталну касабу у мали модеран европски градић. Граде се куће по угледу на стилове доминантне у ондашњој Европи. Урбанистичко решење, по коме се главне улице секу под правим углом, а све остале се морају формирати по угледу на њих, уз јасна правила градње кућа дуж улица, постају основе за планирану и организовану изградњу Шапца. За Јевремове управе граде се путеви, доносе уредбе о комуналној делатности, оснива се градска болница, апотека, магистрат, касарна. Личним примером учи Шапчане европским манирима, одевању, живљењу, културним навикама. Године 1824. завршена је градња Јевремовог конака, складне спратне грађевине, међу лепшим у Србији. Здање је било место окупљања српске интелектуалне и уметничке елите, којима је Јеврем био и мецена. Јеврем и његов конак су имали први у Србији: гвоздени кревет, савремени намештај и прибор за јело, прва прозорска стакла и први клавир. Била је у оквиру конака и знаменита Јевремова библиотека (са делима Лафонтена, Купера, Скота, Шилера, и других) једна од богатијих у Србији, па није чудно да је и прво Читалиште у Србији било у Шапцу. А у дворишту конака, као симбол статуса и моћи, стајао је први српски фијакер.
Шта данас имамо од Јевремових првина? Ништа, све се загубило или нестало услед немара. Одмах по смени династија заборављен је Јевремов конак и, као већ сасвим урушена зграда, срушен је почетком педесетих година ЏЏ века, а на његовом месту је подигнута зграда Скупштине општине. Потомство је тек 2000. године главној градској улици вратило име свог знаменитог градоначелника, а једна основна школа је име преиначила у Јевремову част.
Када је у Шапцу сређена пешачка зона, и строги центар града добио титулу најлепшег у Србији, ово признање се директно доживело као наставак Јевремових тежњи, покушај да се Шапцу поврати углед прве вароши или се тој титули бар по детаљима приближи. Сасвим је логично и што су ондашње власти планирале да на сређеном Цветном тргу подигну споменик свом заслужном творитељу.
Конкурс за споменик је расписан 2008. године, комисија је донела одлуке о наградама (две друге, једна трећа, једна похвална). Од укупног буџета за награде који је износио милион и триста хиљада динара, један део је заиста исплаћен, осталом новцу се „изгубио траг“, а споменик никада није подигнут. Идеја о споменику је неоправдано живела као дневна вест, као дневна вест је и заборављена.
Док време тече и завејава јавашлук, приближила нам се значајна годишњица, двестота од Јевремовог доласка у град. Садашње градске власти сређују Трг и простор око Дома војске. Прави је тренутак да се грешке исправе, да се на Тргу, испред Дома војске постави споменик Јеврему Обреновићу. На располагању су јој неколика награђена решења, нека се за једно и одлучи.
ГИ КОРАК апелује на градоначелника и Град да сада, одмах, изваде из архиве неку од награђених макета Јевремовог споменика и идеју о споменику претворе у стварност.