ЏИН ИЗ ПОЦЕРИНЕ

Бројни су јунаци опевани ратничким умећем и безмерном снагом. Али и у обичном свету било је појединаца скоро невероватне снаге. Јунак наше приче био је и више од тога. Висок, плећат, добронамеран могао је понети нестварне тежине и био страх и трепет појавом.
Већ како предање путује у бреговима Поцерине снегови од метар два су боравили дуго, зиме биле оштре а живот тежак. Изнад свега бројна нејач коју је имао и џин из Поцерине. Требало је то прехранити. Снагом је све решавао а нашу пажњу привукли делови предања када је за опкладу од села до села носио бика од око 400 килограма. Бројни су били сведоци да је попут неког мањег грла само поклекао да га дигне и онда ћукућући носио и носио. Колико дуго предање има неколико података већ од приповедача до приповедача али нестварно за ово време када се билдује за сликање и страхопоштовање али предалеко од јаких старих мегданџија.
Причало се и о јунацима тадашњег рвања попут неког Стевана из Посавотамнаве који је иако невелик обарао све редом па и из суседних срезова и тако постао страх и трепет којем нико није смео у руке. А главу изгубио после једног од ратова пријављен да је шуровао са непријатељем. Тако предање каже.
Враћамо се јунаку наше приче. Глас о снази се далеко прочуо и два момка из околине Ваљева се намерили да га оборе и понизе и тако покажу колико су јачи. Али пролазило време и џин из Поцерине имао четрдесетак година а они били скоро двадесет година млађи. Усред зиме крену да довезу ракију у Шабац санкама али буре од пар акова спаде у канал. Било то појашњавају око 200 литара па можда и више. Тек наиђе већ проседи џин и понуди помоћ. Момци се насмеју и само одмахну руком. Џин отвори буре, подигне и напије се ракије а, потом затвори буре и посади га у санке и уз климоглав крене у студени сутон.
Момци скамењени упитају незнанца да ли зна за јунака по снази из краја у којем су застали а он само скромно рече да је то он. Иако много млади и сами плећати у глас рекоше да њему у руке не иду. Назвавши бога само продужише свако на своју страну.
Дуго је остало да скуповима беседи да вино и ракију није пио него из великих буради а млади и они најмлађих погледом упијали сваки гутљај. Баш од једног од малених очевидаца то чусмо. Од речи до речи пренесемо и вама.
Звучи невероватно али слике остале из тог времена дуго су говориле саме за себе. Траг им се затро као и много чему а, мерило снаге изгубило параметре. Све се решавало до дана данашњег на други начин. Тек јунак приче чије име магла времена сакри оста само у причама попут ове.