НАСТАВНИК ФИЗИЧКЕ КУЛТУРЕ ИЗ ДУБЉА, ЖИВОМИР ДРЕЗГИЋ, ШЕСТОСТРУКИ МАЧВАНСКИ ХАРАМБАША
СЕЦКА ПЕЧЕЊЕ И ЧУВА САБЉЕ
Наређао шест димискија. После друге ласкаве титуле, један од судија му рекао да такмичење за избор хајдучког харамбаше, постаје незанимљиво, кад он учествује. Учина фарма од 600 оваца
Осамдесетих година крај Дрине у Црној Бари на простору званом Васин шиб, где се одржавају такмичења за избор мачванског харамбаше у оквиру традиционалне културно-туристичке манифестације Хајдучко вече, окупљало се у просеку око 20.000 људи.
- Већина њих долазила је да види борбе у више хајдучких дисциплина, за ласкаву титулу мачванског харамбаше, коме је на дар припадала сабља димискија, најсветлије хајдучко оружје, каже Живомир Дрезгић, (58) из Дубља кога мештани и околина више знају по надимку Уча, освајач шест сабљи на овим такмичењима.
Први пут је учествовао 1981. године и освојио друго место, а годину дана касније припала му је прва сабља.
- Конкуренција је увек била жестока. Ваљда је довољно рећи податак да је у предтакмичењима учествовало увек двадесетак врло добро припремљених младића. Као што знате на самом такмичењу појављивало се њих осам, најспремнијих. Издвојио бих 1990. годину, када се такмичио извесни Вукајловић из Сремске Митровице, првак тадашње државе у бацању диска. Успео сам поново да освојим сабљу и она ми је посебно драга, додаје Дрезгић, који је 12 година био учитељ физичког васпитања у свом селу, недалеко од куће у центру где и данас живи. У близини је и сеоска црква са двориштем где се одржава све привлачнија манифестација посвећена боју на Дубљу у Другом српском устанку.
Прву хајдучку сабљу, освојио је са 23 године, а поређење са данашњим чини му се неукусно.
- У неким случајевима данашњи хајдуци освајају и боље резултате, само питање је како. Мени је онда био једини допинг печено пиле, истиче наш саговорник.
Физичку кондицију није запоставио ни данас, кад се ближи шестој деценији живота. У сењаку пуном сточне хране привезао је два једека и сваког знатижељника који ту наврати спреман је да изазове на такмичење у брзом пењању. Нико га није победио, а за добар физички изглед бори се на разне начине. Најважнија је каже здрава исхрана и стална физичка активност, а то код њега не мањка.
Атлетску грађу вишеструког мачванског харамбаше, уочили су и Јапанци. О њему су снимили мали филм и емитовали га на својој телевизији у емисији “Пронађи ме на земаљској кугли“.
Живомир Дрезгић данас љубоморно чува све освојене сабље и бројне новинске натписе из тог времена о његовим успесима. Бави се приватним бизнисом. Има две продавнице мешовите робе и фарму од 600 оваца у селу. Пружа и услуге у ређењу и печењу, а љубав према старим мачванским обичајима из времена о коме је најсликовитије приповедао Јанко Веселиновић, још га не напушта.
- Одлучио сам кад навршим шездесет година да изазовем на такмичење ове много млађе који ми по годинама могу бити унуци. Мислим да мој пласман испод четвртог места неће бити лошији, каже на крају овог разговора за “Глас Подриња“, чији је редовни читалац.
- Већина њих долазила је да види борбе у више хајдучких дисциплина, за ласкаву титулу мачванског харамбаше, коме је на дар припадала сабља димискија, најсветлије хајдучко оружје, каже Живомир Дрезгић, (58) из Дубља кога мештани и околина више знају по надимку Уча, освајач шест сабљи на овим такмичењима.
Први пут је учествовао 1981. године и освојио друго место, а годину дана касније припала му је прва сабља.
- Конкуренција је увек била жестока. Ваљда је довољно рећи податак да је у предтакмичењима учествовало увек двадесетак врло добро припремљених младића. Као што знате на самом такмичењу појављивало се њих осам, најспремнијих. Издвојио бих 1990. годину, када се такмичио извесни Вукајловић из Сремске Митровице, првак тадашње државе у бацању диска. Успео сам поново да освојим сабљу и она ми је посебно драга, додаје Дрезгић, који је 12 година био учитељ физичког васпитања у свом селу, недалеко од куће у центру где и данас живи. У близини је и сеоска црква са двориштем где се одржава све привлачнија манифестација посвећена боју на Дубљу у Другом српском устанку.
Прву хајдучку сабљу, освојио је са 23 године, а поређење са данашњим чини му се неукусно.
- У неким случајевима данашњи хајдуци освајају и боље резултате, само питање је како. Мени је онда био једини допинг печено пиле, истиче наш саговорник.
Физичку кондицију није запоставио ни данас, кад се ближи шестој деценији живота. У сењаку пуном сточне хране привезао је два једека и сваког знатижељника који ту наврати спреман је да изазове на такмичење у брзом пењању. Нико га није победио, а за добар физички изглед бори се на разне начине. Најважнија је каже здрава исхрана и стална физичка активност, а то код њега не мањка.
Атлетску грађу вишеструког мачванског харамбаше, уочили су и Јапанци. О њему су снимили мали филм и емитовали га на својој телевизији у емисији “Пронађи ме на земаљској кугли“.
Живомир Дрезгић данас љубоморно чува све освојене сабље и бројне новинске натписе из тог времена о његовим успесима. Бави се приватним бизнисом. Има две продавнице мешовите робе и фарму од 600 оваца у селу. Пружа и услуге у ређењу и печењу, а љубав према старим мачванским обичајима из времена о коме је најсликовитије приповедао Јанко Веселиновић, још га не напушта.
- Одлучио сам кад навршим шездесет година да изазовем на такмичење ове много млађе који ми по годинама могу бити унуци. Мислим да мој пласман испод четвртог места неће бити лошији, каже на крају овог разговора за “Глас Подриња“, чији је редовни читалац.
Љ.Ђукић
Најновији број
25. април 2024.
