ЗЕЛЕНИ ШАПЦА ПОРУЧУЈУ ДА ЈЕ ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА БУДУЋНОСТ ПОЉОПРИВРЕДЕ И АГРОЕКОНОМИЈЕ
САЧУВАТИ АУТОХТОНЕ СОРТЕ
Покрет за Шабац Зелених Србије је, на конференцији за медије одржаној у четвртак, скренуо пажњу да је очување аутохтоних сорти кроз органску производњу, успешна одбрана од генетски модификованих организама. Подсећања ради, Зелени Шапца су прошле јесени организовали Сајам органске хране у Шапцу, а 2013. године су иницирали усвајање Декларације “За Шабац без ГМО“.
- Сматрамо да је органска производња веома значајна, зато што се на тај начин производи квалитетна и здрава храна, не само за наше, него и за тржиште Европске уније. Преко 50 милиона становника ЕУ сваки дан на својим трпезама очекује органске производе, а да и код нас постоји велико интересовање, доказао је прошлогодишњи Сајам. Органска производња је будућност пољопривреде и агроекономије у Србији, а аутохтоне сорте наших биљака могу да буду новина на страном тржишту ЕУ и Русије, рекао је др Дејан Павловић, председник Зелених Шапца.
Органски производи имају повећан садржај витамина и минерала, као и омега-3-масних киселина и антиоксиданаса, а не садрже пестициде, тешке метале и лекове који се налазе у намирницама добијених конвенционалном производњом. С обзиром да органски начин производње искључује употребу штетних хемијских средстава, на подручју Мачве би се смањио ниво нитрата и нитрита у пијаћој води за 50%, истичу Зелени.
О својим искуствима и забринутости за аутохтоне сорте које нестају, говорили су пољопривредни произвођачи Горан Кузмановић и Стефан Драгојевић.
- На првом месту бих навео соју, јер се ми, као произвођачи соје суочавамо се са чињеницом да откупни центри преузимају генетски модификовану соју, пре свега због цене. Ове године је била нешто већа цена, јер соја није била трула, на време су вршили третирање тоталним хербицидом да би уништили корове и омогућили лакше сазревање биљке. А ми који смо имали сорте које нису генетски модификоване и које не могу да се третирају тоталним хербицидом, били смо угрожени, јер је било доста корова, усев је био влажан, зрна буђава, нисмо могли да их продамо откупним центрима. Поред тога, њихово третирање је знатно јефтиније, рекао је Драгојевић и додао да је најгоре то што се таквом сојом храни стока, која касније заврши на нашим трпезама.
Изумиру наше домаће сорте, истакао је Кузмановић, а појављују се неке нове које нису карактеристичне за наше подручје, а које је потребно прскати тоталним хербицидима да би могле да опстану.
- Потребно је све више хербицида би ГМО организми могли да се развијају, јер корови постају све отпорнији. Наша порука је да би држава и Градска управа требало да стимулишу органску производњу, пре свега новчано, али и организовањем едукативних семинара. Уколико се гаје једногодишње сорте, као што су паприка, парадајз, јагода или купус потребно је уложити око 5.000 евра, што се врати већ после прве године производње. Такође поручујемо да се појача контрола ГМО соје која је у Мачви откривена на значајном броју парцела и да се поштује постојећи Закон који не дозвољава увоз, промет и производњу ГМО, додао је др Павловић.
- Сматрамо да је органска производња веома значајна, зато што се на тај начин производи квалитетна и здрава храна, не само за наше, него и за тржиште Европске уније. Преко 50 милиона становника ЕУ сваки дан на својим трпезама очекује органске производе, а да и код нас постоји велико интересовање, доказао је прошлогодишњи Сајам. Органска производња је будућност пољопривреде и агроекономије у Србији, а аутохтоне сорте наших биљака могу да буду новина на страном тржишту ЕУ и Русије, рекао је др Дејан Павловић, председник Зелених Шапца.
Органски производи имају повећан садржај витамина и минерала, као и омега-3-масних киселина и антиоксиданаса, а не садрже пестициде, тешке метале и лекове који се налазе у намирницама добијених конвенционалном производњом. С обзиром да органски начин производње искључује употребу штетних хемијских средстава, на подручју Мачве би се смањио ниво нитрата и нитрита у пијаћој води за 50%, истичу Зелени.
О својим искуствима и забринутости за аутохтоне сорте које нестају, говорили су пољопривредни произвођачи Горан Кузмановић и Стефан Драгојевић.
- На првом месту бих навео соју, јер се ми, као произвођачи соје суочавамо се са чињеницом да откупни центри преузимају генетски модификовану соју, пре свега због цене. Ове године је била нешто већа цена, јер соја није била трула, на време су вршили третирање тоталним хербицидом да би уништили корове и омогућили лакше сазревање биљке. А ми који смо имали сорте које нису генетски модификоване и које не могу да се третирају тоталним хербицидом, били смо угрожени, јер је било доста корова, усев је био влажан, зрна буђава, нисмо могли да их продамо откупним центрима. Поред тога, њихово третирање је знатно јефтиније, рекао је Драгојевић и додао да је најгоре то што се таквом сојом храни стока, која касније заврши на нашим трпезама.
Изумиру наше домаће сорте, истакао је Кузмановић, а појављују се неке нове које нису карактеристичне за наше подручје, а које је потребно прскати тоталним хербицидима да би могле да опстану.
- Потребно је све више хербицида би ГМО организми могли да се развијају, јер корови постају све отпорнији. Наша порука је да би држава и Градска управа требало да стимулишу органску производњу, пре свега новчано, али и организовањем едукативних семинара. Уколико се гаје једногодишње сорте, као што су паприка, парадајз, јагода или купус потребно је уложити око 5.000 евра, што се врати већ после прве године производње. Такође поручујемо да се појача контрола ГМО соје која је у Мачви откривена на значајном броју парцела и да се поштује постојећи Закон који не дозвољава увоз, промет и производњу ГМО, додао је др Павловић.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
