КАКВА БИ БИЛА ДРЖАВА 13 ГОДИНА ПОСЛЕ УБИСТВА ЗОРАНА ЂИНЂИЋА
СРБИЈА БИ БИЛА ПРОМЕЊЕНА
Да је преживео атентат променио би Србију, сматра Вељко Лалић, главни и одговорни уредник “Недељника“. Имао је јединствени дар који је спајао филозофа и државника, каже Латинка Перовић, историчарка
Прошло је 13 година од када је убијен Зоран Ђинђић. За то време у Србији се издешавало много тога. Више немамо заједничку државу са Црном Гором, Косово је признало више од 100 држава, на челу државе се налази човек који је неколико дана пре атентата на премијера рекао да је “и Тито пред смрт имао проблем са ногом“.
Према речима Вељка Лалића, главног и одговорног уредника “Недељника“, Зоран Ђинђић је био инцидент у нашој историји. Њега нико није могао да замисли као, нпр, британског премијера. Једно од најчешћих питања свих оних који се данас баве Ђинђићем, сигурно је: “Како би изгледала Србија да је Ђинђић преживео.“
- Да није било атентата вероватно би пао с власти за две године, још неколико се мучио као опозиција, и онда отишао на неку катедру у Америци или Немачкој. Да је преживео атентат, да је био рањен, а за два месеца изашао из болнице сигуран сам да би променио Србију. Трајно ““ каже Лалић.
По њему, Србија би била најважнија земља у региону, а не мотел поред пута.
- Имали бисмо заједничку државу са Црном Гором, у неком облику, Запад могуће њему не би отео Косово (цело наравно). Србија би до 2008. имала економски бум. Изградила би највећи аеродром у региону, либерализовала тржиште, направила своје тајкуне којима би он могао да наређује да се шире по региону. Ликвидирао би старе социјалистичке гиганте. Вероватно би нас са Хрватском некако увукао у ЕУ. Можда и незаслужено, али би нас увукао. И онда би га вероватно убили. Због Видовдана, Косова... Свега тога ““ додаје Лалић.
На отварању изложбе о Зорану Ђинђићу, историчарка Латинка Перовић је рекла да је бивши премијер Србије и председник Демократске странке био јединствена личност.
- Он је формулисао нову могућност која је била ослоњена на дугу традицију новије историје. Увек ми је било фасцинантно његово разумевање српске историје, јер је имао јединствени дар који је спајао филозофа и државника ““ истиче Перовић.
Она је додаје да се Ђинђић залагао за владавину права и слободу појединца, јер је хтео модерну државу. „Зоран Ђинђић је највише говорио о знању, учењу и одговорности. То је та заоставштина која допире до младих људи“, рекла је Перовић.
Годишњицу убиства Зорана Ђинђића, обележили су сви ““ власт, опозиција, медији, грађани. Некада у истој партији и сарадници Зорана Ђинђића, и ове године су у више колона одали почаст човеку који је, вероватно, најзаслужнији за њихове каријере.
ПРЕСУДУ ПОТВРДИО ВРХОВНИ СУД
Зоран Ђинђић је 12. марта 2003. године у 12 часова и 25 минута погођен метком из снајперске пушке у дворишту Владе. После операције, преминуо је у Ургентном центру Србије. Атентат су организовали припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) и „Земунског клана“. Као коловође групе идентификовани су некадашњи командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија и вође криминалног „Земунског клана“ Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум. На Ђинђића је из зграде у Улици адмирала Гепрата 14, пуцао припадник ЈСО Звездан Јовановић, који је, као и бивши командант ЈСО Милорад Луковић Легија, осуђен пред Специјалним судом на 40 година затвора. Пресуду је потврдио и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године.
Прошло је 13 година од када је убијен Зоран Ђинђић. За то време у Србији се издешавало много тога. Више немамо заједничку државу са Црном Гором, Косово је признало више од 100 држава, на челу државе се налази човек који је неколико дана пре атентата на премијера рекао да је “и Тито пред смрт имао проблем са ногом“.
Према речима Вељка Лалића, главног и одговорног уредника “Недељника“, Зоран Ђинђић је био инцидент у нашој историји. Њега нико није могао да замисли као, нпр, британског премијера. Једно од најчешћих питања свих оних који се данас баве Ђинђићем, сигурно је: “Како би изгледала Србија да је Ђинђић преживео.“
- Да није било атентата вероватно би пао с власти за две године, још неколико се мучио као опозиција, и онда отишао на неку катедру у Америци или Немачкој. Да је преживео атентат, да је био рањен, а за два месеца изашао из болнице сигуран сам да би променио Србију. Трајно ““ каже Лалић.
По њему, Србија би била најважнија земља у региону, а не мотел поред пута.
- Имали бисмо заједничку државу са Црном Гором, у неком облику, Запад могуће њему не би отео Косово (цело наравно). Србија би до 2008. имала економски бум. Изградила би највећи аеродром у региону, либерализовала тржиште, направила своје тајкуне којима би он могао да наређује да се шире по региону. Ликвидирао би старе социјалистичке гиганте. Вероватно би нас са Хрватском некако увукао у ЕУ. Можда и незаслужено, али би нас увукао. И онда би га вероватно убили. Због Видовдана, Косова... Свега тога ““ додаје Лалић.
На отварању изложбе о Зорану Ђинђићу, историчарка Латинка Перовић је рекла да је бивши премијер Србије и председник Демократске странке био јединствена личност.
- Он је формулисао нову могућност која је била ослоњена на дугу традицију новије историје. Увек ми је било фасцинантно његово разумевање српске историје, јер је имао јединствени дар који је спајао филозофа и државника ““ истиче Перовић.
Она је додаје да се Ђинђић залагао за владавину права и слободу појединца, јер је хтео модерну државу. „Зоран Ђинђић је највише говорио о знању, учењу и одговорности. То је та заоставштина која допире до младих људи“, рекла је Перовић.
Годишњицу убиства Зорана Ђинђића, обележили су сви ““ власт, опозиција, медији, грађани. Некада у истој партији и сарадници Зорана Ђинђића, и ове године су у више колона одали почаст човеку који је, вероватно, најзаслужнији за њихове каријере.
ПРЕСУДУ ПОТВРДИО ВРХОВНИ СУД
Зоран Ђинђић је 12. марта 2003. године у 12 часова и 25 минута погођен метком из снајперске пушке у дворишту Владе. После операције, преминуо је у Ургентном центру Србије. Атентат су организовали припадници Јединице за специјалне операције (ЈСО) и „Земунског клана“. Као коловође групе идентификовани су некадашњи командант Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорад Улемек Легија и вође криминалног „Земунског клана“ Душан Спасојевић Шиптар и Миле Луковић Кум. На Ђинђића је из зграде у Улици адмирала Гепрата 14, пуцао припадник ЈСО Звездан Јовановић, који је, као и бивши командант ЈСО Милорад Луковић Легија, осуђен пред Специјалним судом на 40 година затвора. Пресуду је потврдио и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године.
Н.К.
Најновији број
25. април 2024.
