И У ДОБРУ И У ЗЛУ

Младост се обично ставља у контекст непромишљености, лудости. Упорност, посвећеност, улагање труда на дуге стазе, одрицање,то, као, радимо ми одрасли. Није него. Разговарала сам са Радмилом Малетић, 21-годишњом студенткињом и Маријом Ристић, 15-годишњом ученицом Економске школе, кошаркашицама ЖКК „Дуга“. Ове девојке се баве кошарком, па, скоро цео живот - Рада од шесте, Марија од седме године.
Страничица: Девојке, шта значи бити у спорту од малих ногу?
Рада: Тешко је то речима описати. Тренинзи, утакмице, путовања, страст, снага на терену и ван њега, тимски рад, тимски дух... Све то и још много више.
Страничица: Све то подразумева и нека одрицања, зар не?
Марија: Школа се некако уклопи у све то, то просто морамо. Трпи дружење са друштвом ван тима, због тренинга и утакмица. Не можеш да изађеш у град ако сутра имаш утакмицу.
Страничица: Како ваше породице гледају на ваше бављење спортом?
Марија: Заинтересовани су, пружају подршку. Мој тата се и сам бавио кошарком, па некад, као и сваки тата, зна да буде мало досадан.
Рада: Мами је много драго када види да сам ја задовољна. Њој је строго забрањено да долази на утакмице, онда имам већу трему, теже ми је на терену. Зато не волим кад ме гледају моји најближи, мама или старији брат.
Страничица: Има ли момака у тој причи?
Марија: Неее, немам дечка, нисам заљубљена.
Рада: Имам дечка и заљубљена сам. Он је такође спортиста, тренира амерички фудбал. И иначе се добро слажемо, разуме ме у потпуности, јако се добро усклађујемо.
Страничица: Често кажу да је савремени спорт суров. Да ли је то истина?
Рада: Нас у „Дуги“ спојила је љубав према кошарци. Не играмо због новца. Када се у причу уплете новац, настрадају остале вредности, као и иначе у Србији...
Марија: Треба изаћи на крај и са неправдом. Судијска неправда некад обезвреди сав наш труд...То нас заболи. Научиш временом то да преболиш, некако се навикнемо. Преспавамо и идемо даље. Суштина је у љубави према спорту и у другарству. Зато долазимо редовно на тренинге. То су обавезе из љубави.
Рада: Оно што волиш - томе тежиш. Ја сам прошла кроз неке тешке тренутке... Некад даш 100% од себе, даш срце, снагу... А ипак завршиш на клупи. То сам схватала веома лично, одустајала сам од кошарке. Ипак је љубав према спорту победила. Мој садашњи тренер, Вук Степановић, помогао ми је да се вратим кошарци и да се вратим себи. Зато сад своја искуства преносим и на Марију, играмо на истој позицији, некад и вичем, некад се она љути на мене, али сматрам да може да учи и из мојих грешака...
Марија: Ма, не љутим се стварно. Мене цео тим подржава и ја то осећам!
Страничица: Како је утицала кошарка на вас?
Марија: Мислим да ме је на неки начин формирала. Сигурна сам да бих имала другачији однос према обавезама, на пример. Научила сам да поштујем своје и туђе време, навикли смо да распоређујемо обавезе. Научила сам да истрајавам у стварима до којих ми је стало.
Страничица: Најлепши тренутак?
Марија: Мислим да је то било пре три или четири године, када сам први пут позвана на тренинг за репрезентацију у млађим категоријама. Била сам много срећна.
Рада: Када сам у репрезентацији освојила треће место на Европском првенству у Хрватској, у Вуковару. Играли смо под веома тешким условима, атмосфера се не може описати... У борби за прво место доживели смо судијску неправду и било нам је тешко, али смо бронзу освојили са пола коша разлике. На ЈУ-ТЈУБУ има снимак, „Било једном у Вуковару“, и даље се јежим када то погледам. Е, чак и мој старији брат се свима хвали са тим снимком!
Страничица: Шта треба да зна тренер да би успешно водио женски тим?
Марија: Мислим да је важно да пронађе праву меру између забаве и дисциплине.
Рада: Мислим да тренер мора да буде добар психолог. Женски спорт је другачији од мушког. Жене су осетљивије и оно што је добро за мушкарце, за нас није. Тренер женског тима треба да буде и тренер и друг и брат... Сигурна сам да то уопште није лако.
Страничица: Шта може спорт да учини за младе људе?
Рада: Спорт вас одваја од улице, од ружних ствари које су на сваком кораку. Усвојите неки прави систем вредности, упркос изопаченостима које постоје у друштву. Гледате даље од телефона, уживате у живом контакту са људима. Научите да будете заједно са неким, и у добру и у злу.