ОДРЖАНО ПРЕДАВАЊЕ У БИБЛИОТЕЦИ ШАБАЧКОЈ
СКИЦА ЗА ПОРОДИЧНИ ПОРТРЕТ
У дворани “Винавер“ у Анексу Библиотеке шабачке, протекле среде је започело обележавање јубилеја 200 година од доласка Јеврема Обреновића у Шабац. Др Александра Вулетић, научни сарадник Историјског института у Београду, одржала је предавање “Јеврем Обреновић ““ скица за породични портрет“.
У ослобођеној Србији, Милош Обреновић је млађег брата Јеврема поставио за управника шабачке, ваљевске и соколске нахије. Уместо Београда, на економском и културном значају добија Шабац, због специфичног геополитичког положаја у ком се нашао. У то доба, из суседне Аустрије су се вратили многи учени Срби. Кроз Јевремов конак су прошли бројни учитељи, лекари, сликари и књижевници, као што су Димитрије Давидовић, Димитрије Тирол, Јован Стејић и Јосиф Шлезингер. које је он постављао за своје писаре и секретаре, као и за приватне учитеље своје деце.
- Јеврема су савременици ценили управо због увођења свега што је напредно, модерно и културно у Србији. Када је дошао, Шабац је од турске касабе постао модеран град. Помагао је развој школа, допринео оснивању прве апотеке, развоју музичке културе, здравствених и стамбених прилика у Шапцу, ушоравању села... Модеран Шабац се не може замислити без темеља које је Јеврем поставио, рекла је др Вулетић.
Јеврем је боравио у Шапцу од 1816. до 1831. године. Његовим одласком у Београд, Шабац је изгубио на значају, али је остао један од најнапреднијих градова у Србији.
- Ми у Библиотеци покушавамо, а надам се да и успевамо да чувамо наслеђе Јеврема Обреновића, његову идеју, а то значи ““ стварати културу, поштовати традицију, а бити окренут ка савременом и модерном, рекла је директорка Библиотеке Соња Бокун Ђинић.
У ослобођеној Србији, Милош Обреновић је млађег брата Јеврема поставио за управника шабачке, ваљевске и соколске нахије. Уместо Београда, на економском и културном значају добија Шабац, због специфичног геополитичког положаја у ком се нашао. У то доба, из суседне Аустрије су се вратили многи учени Срби. Кроз Јевремов конак су прошли бројни учитељи, лекари, сликари и књижевници, као што су Димитрије Давидовић, Димитрије Тирол, Јован Стејић и Јосиф Шлезингер. које је он постављао за своје писаре и секретаре, као и за приватне учитеље своје деце.
- Јеврема су савременици ценили управо због увођења свега што је напредно, модерно и културно у Србији. Када је дошао, Шабац је од турске касабе постао модеран град. Помагао је развој школа, допринео оснивању прве апотеке, развоју музичке културе, здравствених и стамбених прилика у Шапцу, ушоравању села... Модеран Шабац се не може замислити без темеља које је Јеврем поставио, рекла је др Вулетић.
Јеврем је боравио у Шапцу од 1816. до 1831. године. Његовим одласком у Београд, Шабац је изгубио на значају, али је остао један од најнапреднијих градова у Србији.
- Ми у Библиотеци покушавамо, а надам се да и успевамо да чувамо наслеђе Јеврема Обреновића, његову идеју, а то значи ““ стварати културу, поштовати традицију, а бити окренут ка савременом и модерном, рекла је директорка Библиотеке Соња Бокун Ђинић.
М.Ф.
Најновији број
25. април 2024.
