ПЛАНИНАРСТВО
ЗАГРЛИ ДРВО АЛИ МЕНЕ ПРВО
Прва у низу од четири планинарске Акције, са овим мотом, које изводе београдски планинари, чланови ПК “Полицајац ““ Јосиф Панчић“ у овој години изведена је последњег викенда месеца фебруара, на планини Цер, а у присуству шабачких планинара, чланова ПСД “ЦЕР“, којима су се придружили и лознички планинари, чланови ПСД “ГУЧЕВО“, је симболика љубави према дрвету ““ према природи - према своме ближњем! Зато носи такав назив ““ загрли дрво али мене прво!
Шапчани као домаћини београдским и лозничким планинарима исте су сачекали код меморијалног комплекса у Текеришу, како би исте упознали о историјату Церске битке и жртвама које су пале у тој бици, а потом су се планинари поделили у две групе. Већа група наставила је пут, преко села Трбосиља ка Милини, док је нешто мање бројна екипа, која су махом сачињавали шабачки планинари, као домаћини поменуте Акције, кренула ка планинарском дому “Липове воде“ на Церу са задатком да загреје просторије дома и припреми освежење за учеснике Акције.
Знатно бројнија дружина по доласку у јадарско село Милину, која је смештена у котлини, коју сачињавају планина Цер са северозападне стране и ако се може казати планина Иверак (426 мнв) са југозападне стране извршила је последње припреме за успон, крећући се асфалтним путем, поред десне обале милинске речице, која протиче средишњим делом села, делећи га на две стране. Са обе стране речице подигнуте су предивне куће, са изузетно уредним фасадама, које красе село, као уређена дворишта и бројни воћњаци, који су већ окречени, а све то даје драж и лепоту овом селу, које не треба заобилазити. Делује бајковито и привлачно за све посетиоце, а посебно оне који су жељни мира у природи.
Напуштајући село Милину, планинарска маршрута прелази поменуту речицу настављајући пут ка Церу, поред предивно уређене воденице, са етно окућницом.
Колона планинара наставља пут ка узвишењу, Крстови на надморској висини од неких петсто метара, одакле се пружа предиван поглед на Гучево подно кога је Лозница, која се од таме и дима није могла видети. Даље од Гучева уочљиве су Соколске планине са Оровицом, затим Мачков Камен са Јагодњом, ту је и Борања, а лево се наставља венац ваљевских планина, са доминантним Медведником, Јаблаником, Повленом и другима.
У време одмора на висоравни Крстови било је интересантно слушати приповедање Андрије Богићевића (55) лозничког планинара, који се пре десетак дана вратио са успешно изведеног успона на врх Аконкагве висок 6.962 м. Највиши врх Јужне Америке. Свака му част!
Богићевић је овом приликом изразио расположење да ће се одазвати позиву шабачких планинара да гостује на планинарској трибини.
Након петосатбог хода планинари су испешачили четрнаест километара а потом одсели у планинарском дому “Липове воде“ где су након освежења изразили захвалност домаћинима ““ шабачким планинарима, а потом су београдски планинари наставили пут ка Липолисту, наравно бус превозом, како би одсели у етно селу код породице Топаловић.
Шапчани као домаћини београдским и лозничким планинарима исте су сачекали код меморијалног комплекса у Текеришу, како би исте упознали о историјату Церске битке и жртвама које су пале у тој бици, а потом су се планинари поделили у две групе. Већа група наставила је пут, преко села Трбосиља ка Милини, док је нешто мање бројна екипа, која су махом сачињавали шабачки планинари, као домаћини поменуте Акције, кренула ка планинарском дому “Липове воде“ на Церу са задатком да загреје просторије дома и припреми освежење за учеснике Акције.
Знатно бројнија дружина по доласку у јадарско село Милину, која је смештена у котлини, коју сачињавају планина Цер са северозападне стране и ако се може казати планина Иверак (426 мнв) са југозападне стране извршила је последње припреме за успон, крећући се асфалтним путем, поред десне обале милинске речице, која протиче средишњим делом села, делећи га на две стране. Са обе стране речице подигнуте су предивне куће, са изузетно уредним фасадама, које красе село, као уређена дворишта и бројни воћњаци, који су већ окречени, а све то даје драж и лепоту овом селу, које не треба заобилазити. Делује бајковито и привлачно за све посетиоце, а посебно оне који су жељни мира у природи.
Напуштајући село Милину, планинарска маршрута прелази поменуту речицу настављајући пут ка Церу, поред предивно уређене воденице, са етно окућницом.
Колона планинара наставља пут ка узвишењу, Крстови на надморској висини од неких петсто метара, одакле се пружа предиван поглед на Гучево подно кога је Лозница, која се од таме и дима није могла видети. Даље од Гучева уочљиве су Соколске планине са Оровицом, затим Мачков Камен са Јагодњом, ту је и Борања, а лево се наставља венац ваљевских планина, са доминантним Медведником, Јаблаником, Повленом и другима.
У време одмора на висоравни Крстови било је интересантно слушати приповедање Андрије Богићевића (55) лозничког планинара, који се пре десетак дана вратио са успешно изведеног успона на врх Аконкагве висок 6.962 м. Највиши врх Јужне Америке. Свака му част!
Богићевић је овом приликом изразио расположење да ће се одазвати позиву шабачких планинара да гостује на планинарској трибини.
Након петосатбог хода планинари су испешачили четрнаест километара а потом одсели у планинарском дому “Липове воде“ где су након освежења изразили захвалност домаћинима ““ шабачким планинарима, а потом су београдски планинари наставили пут ка Липолисту, наравно бус превозом, како би одсели у етно селу код породице Топаловић.
М.Ботић
Најновији број
25. април 2024.
