ПОРТРЕТ ЛИЧНОСТИ: Др Драгица ВладисављевиЋ прича за пример
ОСМЕХОМ ЛЕЧИ ДУШУ И ТЕЛО
Докторка Драгица је још као гимназијалац постала мера успеха и звезда водиља за родитеље и децу у целој околини куда и како даље. Њен непрестани осмех на лицу као да жели сваком рећи ништа лакше у животу него постићи успех. Данас даје пример оним у мировини како треба са еланом проводити „јесен „ живота
Драгица Владисављевић, рођена Станисављевић приспела је за школу у нека смутна времена, кад је беснео најстрашнији рат у историји цивилизације. И до тада нису сва мушка деца ишла у школу а о женској и да се не говори. Четрдесете године прошлог века затекле су је у скамијама школске зграде родног села Раденковића. Беснео је рат. Људи су мислили сваког трена хоће ли остати глава на рамену. И ништа више. Све је препуштено случају. О здрављу тешко се ко старао. Драгица је у тим временима најбољи ђак и међу мушкарцима и девојчицама. Ништа је није омело, па чак ни маларија коју је прележала.
- Управо та маларија је у мени родила жељу да једног дана будем лекар - са пуним устима и неизбежним осмехом изговори Драгица и додаде: - Никада нисам размишљала ни једног момента да нешто друго учим. Имала сам велику вољу и срећу, постала сам оно што сам желела.
Са безграничном енергијом докторка Драгица, како је најчешће ословљавају, и данас ради свој лекарски посао иако је у пензији већ пет година после 39 година и пет месеци лекарског стажа. На путу је од куће до Инђије или Богатића где по уговору преноси своје знање радиолога млађим колегама, помажући у лечењу људи.
Пре него што је постала лекар Драгица је била ђак чувене Шабачке гимназије. Била је ослобођена и мале и велике матуре. То се дешавало само онима који су најбољи у својој генерацији. Драгица је то била иако је тада још увек постојала градација међу децом. Било је време социјализма, које је заговарало равноправност, али тог ужитка још није била када се Драгица школовала. Зна се да су у Шабачкој гимназији у та времена била прво привилегована деца оних у врху власти, затим чиновничка и грађанска, па тек онда деца са села. Увиђена је грешка па се то исправило да сви буду једнаки. Од тога, зна се, имала су користи привилегована деца, јер су се мешала са онима бистријим, паметнијим, вреднијим и жељним да успеју у животу. А и држава је имала неизмерну корист, добила је добре кадрове. Драгица је била међу онима у самом врху.
- Управо та маларија је у мени родила жељу да једног дана будем лекар - са пуним устима и неизбежним осмехом изговори Драгица и додаде: - Никада нисам размишљала ни једног момента да нешто друго учим. Имала сам велику вољу и срећу, постала сам оно што сам желела.
Са безграничном енергијом докторка Драгица, како је најчешће ословљавају, и данас ради свој лекарски посао иако је у пензији већ пет година после 39 година и пет месеци лекарског стажа. На путу је од куће до Инђије или Богатића где по уговору преноси своје знање радиолога млађим колегама, помажући у лечењу људи.
Пре него што је постала лекар Драгица је била ђак чувене Шабачке гимназије. Била је ослобођена и мале и велике матуре. То се дешавало само онима који су најбољи у својој генерацији. Драгица је то била иако је тада још увек постојала градација међу децом. Било је време социјализма, које је заговарало равноправност, али тог ужитка још није била када се Драгица школовала. Зна се да су у Шабачкој гимназији у та времена била прво привилегована деца оних у врху власти, затим чиновничка и грађанска, па тек онда деца са села. Увиђена је грешка па се то исправило да сви буду једнаки. Од тога, зна се, имала су користи привилегована деца, јер су се мешала са онима бистријим, паметнијим, вреднијим и жељним да успеју у животу. А и држава је имала неизмерну корист, добила је добре кадрове. Драгица је била међу онима у самом врху.
Најновији број
25. април 2024.
